0
"Petica više neće biti najveća ocena" - samo je jedan od naslova vesti u kojim ministar prosvete najavljuje uvođenje programa međunarodne mature sa sistemom ocenjivanja od jedan do sedam. Mada su mnogi pomisli da je to uvod u promenu sistema ocenjivanja u srednjim školama, reč je samo o uvođenju specijalizovanih odeljenja u tri škole u Srbiji.
U pitanju je sistem međunarodne mature, koji podrazumeva nastavu na engleskom jeziku i kasnije omogućava srednjoškolcima da ravnopravno konkurišu za studije na nekom od evropskih univerziteta.
Takva specijalizovana odeljenja biće od septembra uvedena u tri gimnazije u Srbiji – u gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, „Svetozar Marković“ u Nišu i u Desetoj beogradskoj.
Iz ministarstva prosvete do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja kako će u praksi detaljno izgledati ovaj sistem nastave.
„U pitanju je po jedno posebno odeljenje u tim školama nešto poput ovih specijalizovanih uz to što će u ovima učenici imati međunarodnu maturu. Nije to nešto što će biti široko rasprostranjeno i veliko je pitanje da li će i kako zaživeti“ objašnjava za Nova.rs Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
On ističe da se ne prevode kompletne škole na taj sistem rada, već se otvara samo po jedno posebno odeljenje, dok u regularnom srednjoškolskom sistemu ostaju ocene od jedan do pet.
„Ta najava je kao i sve druge najave, koje dolaze iz ministarstva prosvete, bila ekskluzivna i puna senzacionalizma. Bojim se da će na kraju, kao i mnoge druge najavljene reforme, završiti na smetlištu kao i posle odlaska svakog ministra. Ne očekujem ništa posebno. U pitanju je još jedna od novotarija koju su smislil da prikažu kako ministarstvo prosvete reformiše“ ocenjuje Markov.
On navodi da tek treba videti da li će i koliko učenici biti zainteresovani za taj sistem rada.
„Da napravite analizu ovih reforma do sada i pogotovo uvođenja specijalizovanih odeljenja, videli biste da su mnoga takva odeljenja, koja su spektakularno najavljena, ostala nepopunjena, i to npr IT odeljenja, a da ne pričamo o onima za talentovane učenike za istoriju i geografiju ili biološkohemijska odeljenja“ objašnjava Markov.
On misli da je ovo „još jedan pokušaj pravljenja senzacije ni od čega“ i prilično je siguran da se neće primiti u Srbiji.
„Ako pogledamo Beograd, i dalje je najviše zainteresovanih učenika za klasičnu gimnaziju, nego za specijalizovana odeljenja. Na primer, ove godine u Osmoj beogradskoj gimnaziji, jedno od dva IT odeljenja ostalo je nepopunjeno“ dodaje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
