0
Pored svih teškoća u kojima se našao sistem školstva tokom poslednje dve godine, zbog posledica pandemije koronavirusa, sada se pojavio novi: bolovanja prosvetnih radnika koje nema ko da menja. Naime, u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, sve je manje učitelja i nastavnika, a oni koji su zaposleni na neodređeno masovno su zaraženi, pa odsustvuju sa posla. Zamena nema i deca ponovo gube od nastave. Trenutno je u školama veći manjak zaposlenih, nego u novembru 2020., kada je najviše radnika u prosveti otišlo na bolovanje.
Osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji već godinama nedostaje kadrova, a ovaj nedostatak pokazao se kao ozbiljan problem u periodu pandemije.
„Učiteljica odeljenja u koje ide moj sin je već dve nedelje odsutna, na bolovanju je, a deci se učiteljice na zameni smenjuju svaki dan. Svako od tih učitelja ima svoj način rada, koji deca ne poznaju, pa se ponašaju kao da i nema nastave. Nemaju časove fizičkog, nema domaćih zadataka, kontrolni i pismeni koji su im bili zakazani, odloženi su do povratka njihove učiteljice. Deca uživaju, ali nije poenta u tome, sad je školska godina, raspust je završen. Danima kada treba da imaju pet časova, smanje im na četiri ili na tri, jer nema ko da dođe na zamenu. Naša deca su najveće žrtve sistema u kojem živimo. Ni zdravstvo, ni prosvetu nismo uspeli da organizujemo u ova vanredna vremena, koja traju već dve godine, a to nije malo. Pitanje je šta će biti ako se ovako nastavi i sledeće godine, ima li naša vlast bilo kakvu ideju o bilo čemu?“, besno je prokomentarisala za Nova.rs Marija Popović (38), čiji sin pohađa četvrti razred jedne beogradske osnovne škole.
Naime, škole su sada u situaciji da popunjavaju „rupe“, odnosno na sve moguće načine traže kako da dovedu zamenu za zaposlene koji su na bolovanju, ponekad i po mesec dana.
„Na različite načine se popunjavaju te rupe. Tačan broj nastavnika koji su u izolaciji ne znamo, a sigurno je veliki. Prema nekoj lokalnoj anketi koju smo uradili u našim školama, zaražavanje i broj ljudi, koji je trenutno van sistema zbog bolovanja, premašio je novembar prošle godine, kada je bilo najteže i kada je najviše nastavnika bilo bolesno. Tada je oko 11 odsto zaposlenih u prosveti bilo na bolovanju, a sada ima škola kojima nedostaje čak 30 odsto ljudi. To se do sada nikada nije desilo. Škole se snalaze tako što iz drugih škola dovode zamene, pa ako neko nema pun fond radnih sati, onda ga pozivaju u drugu školu. To se dešava kada neko želi da popouni normu, pa radi pre podne u jednoj, a po podne u drugoj školi. Međutim, kad se smene poklope, to je nemoguća misija, čak i u manjim gradovima od Beograda. Škole pokušavaju da nađu ljude koji su nekada radili na određeno vreme, ali više ne rade. Sad ih pozivaju da se vrate, umesto da su ih ranije zaposlili. Oni su im bili dobri dok ne dođe neko drugi preko veze i bude zaposlen“, kaže za Nova.rs Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
U jednoj školi u Beogradu, naglašava naša sagovornica, od pet učiteljica, ostale su samo tri.
„Nema ko da dođe da ih zameni, dele odeljenja na pola, uklapaju smene, nikome i nije jasno kako uspevaju. Prosvetni radnici crkavaju od posla, jer rade obe smene, a to traje od kada smo prešli na onlajn nastavu. U prosveti je sve manje ljudi, jer neće da rade za male plate, posebno mladi. Mi se zalažemo za to da odnos zarada bude jedan (za tetkice) prema dva (administrativni radnici ili oni sa četvrtim stepenom stručne spreme), prema tri (oni koji su završili fakultete). Kada bi se pridržavali dogovora koji je odavno postignut, ali nikada nije operativno sproveden, trebalo bi da prosvetni radnik sa fakultetom ima 96.000 dinara platu, a prosečna zarada trenutno je 64.000“, navodi Janković.
Pojedine kolege iz prosvete, međutim smatraju da se sve može prevazići dobrom organizacijom i međusobnom tolerancijom.
“Nikad nije bilo lako zaposliti se u prosveti. Sada prolazimo kroz težak period, jer pandemija nije laka za mnoge profesije, ne samo za nas nastavnike. Trenutno ima najviše bolovanja, i potrebne su zamene za ljude koji su bolesni. Uspevamo nekako da se organizujemo, tamo gde je to moguće. Za sada imamo zamene za ključne predmete: matematiku i srpski, što je najvažnije. Ljudi moraju da shvate da se ovo ne dešava svake godine, i da neće trajati zauvek, a u okviru kolektiva se moramo organizovati tako da nastava što manje trpi. To što će neko raditi duplu smenu nije najgore, učiniće uslugu deci i roditeljima. Ovde se radi o mesec dana ili dva, koliko može da traje ovaj špic pandemije. Sa malo tolerancije od strane svih i uz dobru organizaciju, niko se neće opteretiti previše. Sada je neophodna tolerancija svih, i zaposlenih i direktora, i roditelja i dece, kako bismo izdržali” priča Milan Bajić, direktor Osnovne škole „Josif Pančić“ u Beogradu.
Dodatni problem je što ne može svako da radi u osnovnoj školi, naglašava Obrad Drakulić, direktor OŠ „Karađorđe“.
„Imamo u proseku pet do sedam nastavnika i učitelja manje, ali to je iz više razloga, nije samo zbog korone. Snalazili smo se nekako do sada i nastava nije trpela. Mlade klege pozovemo često na probni rad, ali to nažalost kratko traje. Bila je jedna mlada koleginica koja nije htela da poštuje mere, odbijala je da nosi masku u školi, sukobila se odmah sa kolegama i morali smo da je otpustimo. Primite nekad nekoga ko se ne snalazi sa malom decom, ili dođu nastavnici iz srednje škole u osnovnu, pa se pogube. Razlika u podučavanju osnovaca i srednjoškolaca je tolika, da bi trebalo da postoje dva odvojena ministarstva prosvete za jedne i za druge“, kaže Drakulić.
Nedavno je objavljeno da je u našoj zemlji, u osnovnom obrazovanju na određeno vreme zaposleno čak 11.000 osoba, a u srednjem 5.746 sa normom od pet do 100 odsto.
Ove godine najmanje upisanih brucoša na Učiteljski fakultet
Zbog malih plata i loših uslova u kojima rade prosvetni radnici u Srbiji, interesovanje za ovu vrstu posla, podučavanja dece, drastično je opalo u poslednjih nekoliko godina.
„Ukoliko bi veći deo novca iz budžeta država odvajala za prosvetu, bile bi veće plate i bolji uslovi rada. To bi privuklo mlade ljude da rade u školama. Međutim, žalosno je što se naša deca više uopšte ne upisuju na pedagoške fakultete. Ove godine upisano je najmanje brucoša na Učiteljski fakultet u Beogadu od kad ova ustanova postoji. To je dovoljan pokazatelj nedostatka interesovanja kod mladih ljudi za prosvetni rad, a ne vidim da država nešto preduzima po tom pitanju“, kaže Jasna Janković.
Bonus video: Anketa -strahuju li roditelji od povećanja broja zaražene dece u školama?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
