28
Tek što je izgrađen novi put u Gajevima, zlatiborski komunalci počeli su da skidaju asfalt. Zbog stotinak tužbi pojedinaca iz te i drugih mesnih zajednica za kvadrate zauzetog zemljišta, lokalna vlast je bila primorana na takav korak.
Žitelji i vlasnici vikendica, koji su se godinama borili da dobiju novi put, iznenađeni su, jer su pred asfaltiranje svi bili jedinstveni u toj akciji, objavio je RTS.
„Ovo je zaista sramota srpskog naroda. Potičem iz mesta gde, kada je put u pitanju, ili voda, pa može bre kroz sobu da ide. Ali ovako nešto – ko je kriv, šta i kako, nemam pojma“, kaže Radomir Milanović iz Banje Koviljače.
Predsednik Mesne zajednice Golovo Milan Aćimović kaže da je stotinak žitelja dalo pristanak da se obnovi dotrajali put. Nisu ni slutili da će dvojica komšija tužiti opštinu.
„I taj Mišo je pristao da ne traži nadoknadu za zauzeće, kako bi se napravio normalan put sa pet metara širine i dva sloja asfalta. To je najbolje urađen put na teritoriji opštine, sem glavnih puteva na Zlatiboru“, smatra Aćimović.
Prema rečima predsednika mesne zajednice Gajevac, Milorad Žilović je tražio na ime zauzeća 400 kvadrata asfalta, ali se kasnije predomislio obratio se sudu. Žilović se pozvao na zeta, koji je advokat.
„To je poćer’o moj zet, koji je advokat u Beogradu. Ja sam pričao sa njim, vrsni je advokat“, ističe Žilović.
Opština Čajetina do sada je skinula oko 600 kvadrata asfaltiranog puta, a planira još oko 1.000. Zbog učestalih tužbi, podneli su krivičnu prijavu tužilaštvu za organizovani kriminal.
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović smatra da ovakve odluke ne može da sprovede jedan, kako kaže, neuki čovek.
„Sve poprima oblike organizovanog kriminala. U ovo mora da se uključi čitava organizacija od advokata, i možda neiskusnih sudija, a možda i od sudija koji imaju loše namere. Sa ovim se ne suočava samo opština Čajetina, već sve lokalne samouprave u Srbiji. Mi smo na ovaj način, nažalost, morali da zaštitimo i opštinske i državne interese“, zaključuje Stamatović.
100
20
Naglašava da se lokalne samouprave sada suočavaju sa osporavanjem potpisanih ugovora, jer se potomci pozivaju na činjenicu da nisu overeni kod notara, kada oni i nisu zakonski ustanovljeni u Srbiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
