1
Stariji od 65 godina, deca, Romi, osobe s invaliditetom, izbegli i interno raseljeni i dalje su najpogođeniji siromaštvom. Pandemija i ekonomska kriza zbog rata u Ukrajini, dodatno su im otežali položaj, potvrdilo je istraživanje Ujedinjenih Nacija. Jaz je sve dublji - bogati su bogatiji, siromašni još siromašniji. U celom svetu, pa i u Srbiji - a teret siromaštva ne delimo podjednako.
„Šta da radim sa 7.000 dinara? Imam imanje, ali neće niko da ga obrađuje. Ne mogu da čuvam stoku, nemam kukuruz. Inače bih čuvala jednu svinju, pa da imam mast i mesa, ali nemam, ne jedem uopšte meso“, navodi Persida Đorđević za RTS.
Aleksandar Jovanović navodi da radi na građevini, na otpadu, kako bi imao novca za porodicu.
Pročitajte još:
„Radim bilo šta da bih izdržavao svoju porodicu – građevina, pa otpad. Hteo bih ovom prilikom da zahvalim Unicefu i Crvenom krstu na ukazanoj pomoći. Od tih sredstava smo kupili stvari za decu i nešto hrane. Ostalo nam je oko 1.000 dinara i od tog novca sam kupio lekove za bebu jer je bila bolesna“, navodi Jovanović.
Broj siromašne dece u Srbiji povećan je za gotovo 28.000 tokom prošle godine.
„Godine 2021. godine stopa apsolutnog siromaštva dece bila je 10,6 odsto a 2022. Očekuje se da se poveća najmanje na 13,8 odsto. Najugroženija su deca u velikim porodicama, u selima i romskim naseljima. Odgovor na krizu treba da budu sveobuhvatne mere socijalne politike usmerene na siromašne i decu. Potrebni su porast obuhvata i adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući Dečiji dodatak“, navodi Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji.
Finansijska pomoć države u doba pandemije ublažila je nemaštinu ali su posledice bile neizbežne. Samo ih je pogoršao rat u Ukrajini, ekonomska kriza i inflacija koju je izazvao. U takvim okolnostima ugroženi su i oni koji do tada nisu spadali u ranjive grupe.
„Želimo brze akcije za najsiromašnije, najmarginalizovanije ljude, da smanjimo taj jaz između njih i ostatka društva. Vreme je da se osigura pravičnost između ljudi uključujući izdvajanja na lokalnom i nacionalnom nivou. Moraju se obuhvatiti svi ljudi koji imaju problem da skrpe kraj sa krajem“, navodi Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.
S tim problemom najčešće se suočavaju stari. Prvi podaci popisa potvrdili su da nam je petina stanovnika starija od 65. godina, a prognoze su – trend starenja se nastavlja – 2030. godine svaki četvrti stanovnik biće stariji od 65 godina.
„Nema društva koje bi moglo da bude posteđeno globalne krize u kojoj sada živimo. Bez obzira na takvu konstataciju moramo se složiti sa tim da ipak nisu podjednako raspoređene posledice ni na sve države ni na sve pojedince“, istiiče Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica u Vladi Srbije za Agendu 2030.
Država, preporuka je, mora da se postara i da izbeglice i interno raseljeni ne budu izostavljeni. Bolji pristup ličnim dokumentima, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti ključni su da lakše izađu na kraj sa izazovima kriza.
BONUS VIDEO Kako najsiromašniji žive i zašto nas je sve manje?
