3
Nakon priče Gordane Mirović (36) iz Sokobanje koja je na letovanju u Grčkoj, na samo šest minuta, izgubila sina Mateju (6) i zbog toga još uvek ne može da zaspi, našoj redakciji javilo se još nekoliko roditelja koji su prošli kroz sličnu situaciju. Iako je bilo i onih komentara "A gde su bili roditelji" ili "Sigurno je mama gledala u telefon", ipak definitivno prednjače saosećajne poruke ljudi koji su doživeli isto iskustvo. A iskustvo jednog Saše iz Beograda i Anice iz Smedereva koja ceo dan nije znala gde joj je trogodišnje dete, ledi krv u žilama.
Posle Gordanine priče i najstrašnijih šest minuta u njenom životu, kada joj je bukvalno na trenutak nestao Mateja, javilo se nekoliko roditelja koji nisu mogli, a d ane ispričaju sve o događaju zbog kog se ni dan danas ne osećaju dobro kada pomisle na njega.
Saša iz Beograda je pre nekoliko godina letovao sa suprugom i dva sina od pet i sedam godina na Sartiju na Sitoniji. Trećeg dana, dečaci su se igrali na plaži, kao i prethodnog dana, a onda je u jednom trenutku mlađi Stefan nestao.
„Ne znam šta se dogodilo, supruga i ja smo bili na plaži, odmah pored njih. Gledali smo ih dok se igraju, a onda smo se sa peska premestili odmah pored na ležaljke. Oni su nastavili da se igraju, a dok smo supruga i ja razvukli peškire, rasklonili sa ležaljki stvari koja su deca nabacala, Stefan je nestao, ali bukvalno nestao“, priča Saša koji se i sada uznemiri kada pomisli na to.
Pročitajte još:
3
47
2
Kako objašnjava, oboje su skočili i pitali starijeg Slavka gde mu je brat, a on je rekao da je otišao da opere kanticu pod tuš.
„Nisam pomišljao na najgore, nego sam se okrenuo i pogledom ga tražio prema tušu. Međutim, nije ga bilo. Otišao sam da ga potražim, ali ništa. Gledao sam, vikao, tražio, i supruga je počela da ga doziva, ali ništa. To je trajalo i trajalo, Slavko se uplašio, vikao je gde je bata, mi uznemireni, srce hoće da iskoči iz grudi. Oko nas je bilo dosta Srba, pa su se svi uključili u potragu“, nastavlja Saša.
Žena je, kako dodaje, vrištala, plakala, molila spasioce da zovu policiju. Agonija je trajala sat ipo vremena, najdužih i najtežih sat ipo vremena u životu ovih roditelja.
„Ni sam ne znam koliko sam boja promenio na licu. Pomišljao sam svašta, ali bukvalno, od toga da je ušao u vodu i udavio se, do toga da ga je neko oteo. I posle nekih sat ipo vremena, moj Stefan ide prema nama ruku pod ruku sa nekom ženom. On se, jadan, izgubio, odlutao je dobrih tri kilometra od nas, a ta žena, srećom je bila Srpkinja, videla je Stefana kako hoda sam, pomalo uplašeno. I onda su se ispričali i pronašli nas. Kad se samo setim…“, ispričao je Saša.
Još jedna potresna priča stiže iz Smedereva od mame Anice koja je prošle godine izgubila dete na plaži u Turskoj. I to na ceo dan. Taj 28. jul pamtiće do kraja svog života.
„Bili smo u turskom letovalištu Side, Janko je već upoznao teren iako ima samo tri godine. Bukvalno poslednji dan letovanja pretvorio nam se u pakao. Janko se igrao u pesku, ja sam ležala na ležaljci ispred njega, a onda je u samo jednom momentu nestao. Nema ga, prosto, nigde. A nas dvoje sami. Bolje da se ne prisećam, svaki put mi pozli. Ceo dan ga nije bilo, bukvalno, Znači od tri popodne, pa do uveče. Svi su se uključili u potragu, bila je i policija. Nigde ga nije bilo. A onda su iz hotela došli po mene i rekli mi da je Mateja u hotelskom parkiću. Sam. Igrao se, umorio, a onda i zaspao na trambolini. Teško je, teško je to opisati. Otvorite četvore oči ljudi“, poručuje ova majka.
Jedna Tamara dodaje da joj se slična situacija dogodila pre dve godine u Crnoj Gori.
„Samo sam se na trenutak okrenula ka sinu koji se bojao vode i sedeo na plaži, drugo starije dete mi je od onolike gužve nestalo iz vode. Taj stres i strah, najdužih 10 minuta mog pakla ne bih poželela nikom“, napisala je ova mama.
A i Tatjana je, nažalost, prošla kroz sličnu situaciju – tokom šetnje joj s eizgubila dveojčica od nepunih četiri godine.
„Isto mi se desilo u Makarskoj, šetali smo naveče i muž i ja smo pogledali u pravcu jednog hotela i gledali oko 1 minut, a kćerka od 3,5 godine je trčkala oko nas i začas nestala. Pola sata je trajao pakao i plakanje, ne daj Bože nikom“, napisala je ona.
A jedna, sada možda i baka Kata, još uvek pamti čak tri situacije od pre dvadeset pet godina.
„To je katastrofa za jednu mamu. I ja sam to doživela. Tri puta… Prvi put pola sata, drugi put tri sata i jednom četiri sata. Nisam znala gde mi je sin. Podigla sam sve u vazduh… Jednostavno poludela. I sve se dobro završilo, hvala bogu. Ali to nikada ne mogu zaboraviti. Iako jetreći put bio pre dvadeset pet godina“, napisala je ova mama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare