Kontroverzna privatizacija nekadašnjeg "Avala filma" polako dobija epilog, kroz izradu planskih dokumenta, koji će stvoriti uslove za komercijalnu izgradnju i utrživanje ekskluzivnog zemljišta u Košutnjaku. Sumnje da je cilj privatizacije bio razvoj filmskog centra polako se obistinjuju, pošto je novi plan detaljne regulacije za "Filmski grad" primarno orjentisan na prenamenu šumskog i neizgrađenog zemljišta i njegovu efektnu urbanizaciju, piše portal Beobuild.
Šta više, radi se o ekskluzivnoj stanogradnji, planiranoj na delu Košutnjačke šume, kao prirodnom resursu i dobru od opšteg interesa. Koristeći činjenicu da ovaj deo Košutnjaka formalno nije u obuhvatu zaštićenog prirodnog dobra, ovaj plan predviđa uklanjanje i urbanizaciju skoro 30 hektara gradske šume, piše Beobuild.
Nacionalna strategija za razvoj kulture predvidela je obnavljanje „Filmskog grada“ kao projekta od nacionalnog značaja, gde ostali sadržaji treba da upotpune i podrže razvoj primarne funkcije. U obuhvat plana uzeto je 87 hektara zemljišta, na kome se pored „Avala filma“ nalaze još i Arhiv kinoteke, kompleks Radio Televizije Srbije, kompleks Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Hala sportova Žarkovo i Crkva sv. Luke.
Plan zadržava sve postojeće funkcije u trenutnim parametrima, praktično bez promena, ali zato donosi skoro 420.000m2 novog stambenog prostora i čak 150.000m2 komercijalnog prostora. Da bi se realizovala ovako velika količina kvadrata žrtvovano je zelenilo i gradska šuma, koji su sa sadašnjih oko 40 hektara, ovim planom svedeni na ukupno oko 10 hektara u dve odvojene enklave.
Kako su sve ostale funkcije ostale jednako dimenzionisane, uključujuci sve potencijalno komplementarne sadržaje, jasno je da je cilj ovog plana prenamena i urbanizacija gradske šume, a ne zaštita kulturnog nasleđa ili razvoj filmske industrije.
Ako imamo u vidu da je prostor ispunjen vrednim biotopima, starim stablima retkih primeraka i da je faktički deo spomenika prirode, onda posebno iznenađuje ovako bahat i beskrupulozan pristup planiranju. Prema ovoj regulaciji 70% ukupnog zelenila biće pretvoreno u stambene blokove i višespratnice.
Nova namena je pretežno stambena sa blokovima mešovitih gradskih centara, gde će takođe biti dominantna stambena funkcija. Planirani su objekti za višeporodično stanovanje sa maksimalnom visinom venca od 12 do 32 metra, u zavisnosti od zone u kojoj se nalaze.
Plan karakteriše i izuzetno loše saobraćajno rešenje, koje ne može ni da zamisli hiljade novih stanovnika na ovom prostoru. Opterećenost lokalne infrastrukture već prelazi postojeće kapacitete, a naseljavanje hiljada novih stanovnika dovešće do čestih kolapsa saobraćaja i zastoja u javnom prevozu.
Kapacitetan prevoz nije izgledan u doglednoj budućnosti, a premeštanjem metroa iz južnih beogradskih naselja u Makiško polje izgubljena je svaka planska potpora za dalje podizanje gustine naselja u ovom delu grada. Kao integrativno saobraćajno rešenje predlaže se izgradnja tri kružna toka na Ulici kneza Višeslava, kojima bi se stanovnici novih blokova povezali sa primarnom saobraćajnicom.
Građani Beograda već plaćaju ogromnu cenu ovakvog stihijskog i povlađujućeg pristupa razvoju, uz konastantno opadanje kvaliteta života u gradu. Čak i ovaj plan koji treba da iskoristi ovaj prostor za ekskluzivno stanovanje nije to uspeo, jer su ovakvim rešenjem praktično poništene sve date prednosti i osnovni kvaliteti prostora.
Dugoročno svi su na gubitku, trenutni i budući stanovnici planirane zone i njene okoline. Da li će u Beogradu zaista biti posečeno 30 hektara gradske šume u 21. veku za potrebe stanovanja?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare