"Nekoliko elemenata utiče na to da pri istoj magnitudi zemljotresi imaju različite posledice. Jedan je gradnja, drugi je vreme kad se dogodio i treći partametar je dubina na kojoj se dogodio zemljotres", objasnila je seizmološkinja Slavica Radovanović.
Napominje da je Srbija na istoj tektonskoj ploči, ali Turska ima jedan mega blok – anadolijski. Međutim, kako kaže, mi smo na periferiji događanja.
„Iako smo smešteni na mestu gde osećamo uticaj zapada, jer se Italija rotira ka prostoru Balkana i pritiska, iako se anadolijski blok rotira ka zapadu i pritiska Grčku i ti pritisci se preko Bugarske i Grčke prenose kod nas, ali mi smo daleko od tih granica. Dogodi se na tom putu puno zemljotresa, do nas doseže mali dotok seizmičke energije“, kaže seizmološkinja za N1.
Podseća da je Turska velika država, koja ima jednu od najmodernijih seizmoloških mreža.
„Oni su od 1999. mnogo uložili u istraživanja, mnogo instrumenata po Turskoj, mnogo radova turski stručnjaci objavljuju vezanih za seizmologiju. Oni mogu da registruju i najslabije zemljotrese, pa ih zato registruju 20.000. Prognoza zemljotresa nije u smislu kada će biti, prognoza je urađena i Turska ima savremene karte. Sve je uradila da spremi podloge. Na kartama je definisano da je to zona gde se mogu dogoditi jaki zemljotresi. To su procesi koji zavise od mnogo faktora. Fakotre ne možemo da anticipiramo da bismo mogli da kažemo tad i tad“, dodaje.
Slavica Radovanović kaže da u Srbiji postoje savremeni propisi, koji su 2019. usaglašeni s evropskim i koje treba unaprediti u smislu osobenosti našeg tla.
„Mi smo uradili seizmološke karte na osnovu kojih treba da se projektuje, država treba da kontroliše da li su poštovani svi principi tokom projektovanja, država treba da ima stručne ljude. Mislim da seizmološki deo nije dovoljno kontrolisan“, kaže ona.
Opširnije čitajte na N1.
***
BONUS VIDEO – Spasavanje iz ruševina posle zemljotresa u Turskoj