0
Stanari novobeogradskih blokova već godinama upozoravaju na bušenje Savskog nasipa, ali i da splavovi, kamioni i razne ilegalne aktivnosti ugrožavaju obaloutvrdu tog dela prestonice. Sada je prvi put Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" to i potvrdilo, navodeći da ne mogu da garantuju bezbednost ni objekata, ni građana savskih blokova, jer je nasip na jednoj lokaciji oštećen. Profesor sa Šumarskog fakulteta i stručnjak za vode Aleksandar Anđelković navodi za portal Nova.rs da nije problem samo ta jedna lokacija, već da ima čak 40 rupa koje ugrožavaju novobeogradsku obalu.
Udruženje „Za naš kej“ je prijavilo preduzeću „Srbijavode“ da je nelegalno prekopavan Savski nasip u blizini Bloka 70a. Nadležno preduzeće je na osnovu prijave poslalo inspekciju na tu lokaciju, koja je potvrdila da rov postoji i da je zbog tih radova direktno ugrožen nasip, te da je „time umanjena njegova zaštitna funkcija“.
„Zbog oštenja zaštitnog nasipa izazvanih navedenim radovima Srbijavode ne mogu da garantuju bezbednost od poplava na predmetnoj štićenoj deonici, kako nepokretnih, tako i pokretnih dobara, kao i bezbednosti života i zdravlja građana… dok se oštećeni nasip ne sanira“, piše između ostalog u dokumentu JVP Srbijavode.
Stanari novobeogradskih blokova su i ranije stalno prijavljivali nelegalne radove na nasipu, ali epiloga nije bilo. Međutim, dopisom koji je datiran na 27. septembar su prvi put iz jednog javnog preduzeća zapravo odgovorili na prijavu, u pisanoj formi i potvrdili da je nasip oštećen.
A onda su se, po rečima našeg sagovornika Aleksandra Anđelkovića, stručnjaka za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, brže bolje predomislili i demantovali sami sebe. Iz preduzeća su, kako dodaje, rekli da nije nestabilan ceo nasip već samo u tom delu gde je neko kopao i to trenutno, odnosno dok se ne sanira taj konkretan slučaj.
„Tu je neko na početku, u tom dopisu, odreagovao na način na koji je i trebalo da se reaguje, u smislu da je stanje na nasipu takvo kakvo jeste. Ta prijava u Bloku 70 je konkretan slučaj, ali je nasip u tom delu – obala gde je naselje, izbušen na preko 40 mesta. To su brojali aktivisti, da na preko 40 mesta postoje dokazi o nelegalnom bušenju nasipa i provlačenju instalacije. Što znači da je ovaj konkretan slučaj samo jedna kap u punoj čaši“, objasnio je Anđelković, koji je i odbornik Kreni-promeni u Skupštini grada Beograda.
Profesor je dodao da se 12 kilometara uzvodno od tog mesta radi pristan za EXPO, i da je tu otprilike ista situacija s tim što, kako kaže, tu država nelegalno radi posao.
„Nećete naći nigde dozvole za te radove, a svakako se ogromna površina nasipa, tamo su uklonjene neke od onih nelegalnih kuća. Teška mehanizacija prelazi preko nasipa, kamioni natovareni, što je sve takođe neprihvatljivo. U Zakonu o vodama postoji definisano čija je nadležnost vodno telo i hidrotehnički objekat – nasip, ko o njemu treba da rukovodi, kako se on održava i ko sme na njemu da radi“, objasnio je on.
Anđelković je istakao da tu ima mnogo problema i da, kada bi se uradila jedna ozbiljna studija, on zna da bi se pokazalo da je nasip jako oštećen i da nije u dobrom stanju da služi jedinoj fuknciji koju ima, a to je odbrana od poplava.
„Tako da su Srbijavode u prvoj konstataciji dale zapravo tačno objašnjenje da ne mogu da garantuju bezbednost jer bi svaka velika voda koja bi se desila na Savi mogla da dovede do eventualnog proboja na tako oslabljenom objektu. Nas je igrom slučaja obišao ciklon Boris koji je zahvatio sedam zemalja u Evropi, tako da smo mi imali sreće, inače bismo verovatno imali upravo takav nemili scenario da dođe do proboja nasipa u opštini koja je najmnogoljudnija u Srbiji. Tu bi sigurno poplavama bio zahvaćen prostor na kome živi 100.000 – 150.000 ljudi, jer opština ima više od 200.000 ljudi“, rekao je Anđelković.
Srbijavode tvrde da nije ceo nasip ugrožen, odnosno da je ugrožen samo u tom delu.
„Ograđuju se i da je to do dubine rova koja je 60cm. Ja ne znam ko je radio i da li je uopšte neko radio ekspertizu da to utvrdi. To oni pretpostavljaju da je 60 cm, s druge strane taj rov faktički prolazi kroz sve slojeve nasipa, što znači da ako bi došlo do nailaska Save, voda bi probila u nasip i napravila problem“, objasnio je on.
Profesor dodaje da samo treba da prošetamo od Bloka 45 do recimo Ostrožničkog mosta i pogledamo u kom je stanju kruna nasipa – onaj asvaltni deo koji se sada, kako kaže, koristi kao magistralna saobraćajnica a on nije za to napravljen.
„On je napravljen za održavanje nasipa i reni bunara, tu sme samo neko vozilo sa specijalnom dozvolom da prođe. Vi ćete videti uvale na toj kruni, rupe, sleganje na kosinama nasipa, nasipe koji su pravljeni nelegalno sa strane reke…“, rekao je sagovornik portala Nova.rs.
Anđelković za naš portal kaže da su ranije neka udruženja građana tu organizovale proteste, a da su tada na njih kolima naletali bahati vlasnici tih vikendica i kuća.
„Tu su postojale nasipske rampe koje neko svaki put isčupa, slomi, pa nasip koriste za prevoz a tu prosto ne smeju da se kreću vozila jer to nije put“, rekao je profesor i dodao da su Srbijavode u obavezi da održavaju nasip.
On kaže da je pored reke naseljena jedna ozbiljna struktura ljudi koja više vuče ka kriminogenoj zoni nego ka poštenom građanstvu.
„Oni su u prekršaju neupitno, a s druge strane vrlo je ozbiljna situacija, jer kad neko krene tu da insistira da se zakon poštuje – rizikuje svoj život. Ima hrabrih individualaca ali je javašluk neviđeni… Tu je poništena država kao sistem i ja ne mislim da će biti saniran nasip“, rekao je stručnjak.
Profesor je objasnio za naš portal zašto nasip ne može „tek tako“ da se popravi.
„Činjenica je da je tu jako oštećen nasip i da to ne može da se vrati u početno stanje. Nasipni objekti generalno kao takvi ne mogu da se prepravljaju, popravljaju, nadograđuju… Zato što su sagrađeni od materijala za koje su morale da se urade geomehaničke analize da bi se videlo koliki je sadržaj gline u tim peskovima od kojih se oni prave. Nasip se najčešće pravi od glinenih peskova i peskovitih glina koji imaju najmanje 30 odsto gline u svom sastavu“, rekao je Anđelković.
Pročitajte još:
0
11
6
Dodao je da se nasip gradi tako što se nasipa sloj po sloj od dela odakle je fundiran.
„Deset do 15 cm debeo sloj se naspe, pa se onda mehanizacijom sabija na zadatu zbijenost, kada se ona postigne onda se nasipa sledeći sloj i sve tako do krune. Naravno, kako se ide ka kruni tako se opterećenje mehanizacijom smanjuje, jer onda imate i dodatno opterećenje od slojeva kojih su iznad. Ne može isto opterećenje u svim slojevima da se koristi“, kaže sagovornik za naš portal.
Profesor je objasnio da se sanacija radi, tako što se nasip na određenom delu – na kom je oštećen, u nekoj široj zoni kompletno skida i ponovo gradi.
BONUS VIDEO: Da li EXPO ugrožava SAVSKI NASIP?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare