Celodnevni boravak u kući kao mera protiv širenja korona virusa donesi velike promene u život jedne porodice i jako je važno da se i roditelji i deca na pravi način prilagode novom ritmu života. Stručnjaci predlažu kako kreativno da osmislite i svoje i dečje vreme provedeno kod kuće, ali upozoravaju na potencijalne probleme.
„Deca se, kao i roditelji, mogu osećati zbunjeno, tužno, uplašeno i zabrinuto. Oni slabije razumeju situaciju i zato im je teže da se nose sa kriznom situacijom iako su, istovremeno, otporniji. Zato je važno da roditelji budu glavni uzor svojoj deci, ali i deca velika podrška svojim roditeljima“ objašnjava za Nova.rs Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Ona ističe da je planiranje i pridržavanje uobičajenog raspreda ključno kada su deca ceo dan u kući.
„Treba da ustanu, jedu i idu u krevet u svoje uobičajeno vreme. Predvidljivost, jasnoća i struktura deluju umirujuće tokom stresnog perioda i kod dece pojačavaju osećaj sigurnosti i kontrole nad situacijom“, dodaje.
Važno je, takođe, da se prati učenje na daljinu, da se deci pomogne sa domaćim zadacima i da se balansiraju kreativne i fizičke aktivnosti, čak i kada je prostor u kući mali. Kada su u pitanju manja deca, roditelji moraju da im pomognu da održavaju onlajn kontakt sa drugarima.
Predstavnica UNICEF-a predlaže roditeljima da organizuju aktivnosti kroz koje će deca lakše pokazati kako se osećaju, kao što je pevanje, male kućne predstave ili pričanje priča.
„To će ih zbližiti, bez obzira na to šta pevaju. Roditelji mogu da prave male predstave sa decom, zajedno izmišljaju priče. Ako u kući imaju neki muzički instrument, mogu da uče dete sviranju, mogu zajedno da kuvaju, prave porodična takmičenja“, neki su njenih saveta.
Ređina De Dominićis preporučuje roditeljima da i samu decu uključe u pravljenje planova dnevnh aktivnosti i slušaju njihove predloge, jer kako sama navodi, svakodnevno od svoje sedmogodišnje kćerke dobija nove ideje.
Naravno, izolacija u kući ne znači da su svi sada na višednevnom odmoru kada ne mora ništa da se radi. Roditelji rade od kuće, a deca isto treba da imaju rutinu koja pokazuje da prate svoje obaveze.
Razgovarajte sa decom o onome šta se dešava
„Roditelji ili staratelji bi trebalo da započnu razgovor o trenutnoj situaciji tako što će prvo saznati koliko dete već zna o ovom problemu. Najvažnije je da roditelji ne umanjuju i ne izbegavaju detetovu zabrinutost,“ priča direktorka UNICEF-a Srbija kako deci objasniti šta se dešava.
Važno je, kako navodi, uveriti dete da je prirodno što oseća strah od ovakvih stvari i pokazati mu da odrasli pažljivo slušaju šta ono ima o ovoj temi da kaže.
„Bitno je objasniti šta možemo da uradimo da umanjimo rizik, izbegnemo probleme i doprinesemo i svom i zdravlju drugih. Treba jednostavnim rečima objasniti detetu potrebu za kolektivnom odgovornošću, i kako dete može dati svoj doprinos“ zaključuje.
„Dnevni raspored može da izgleda kao onaj u vrtiću ili školi i treba da uključi naizmenično periode učenja i igranja, kao i planirano vreme za ručak, užinu i večeru, deo dana za opuštanje i odmaranje“, naglašava naša sagovornica.
Predlog je da roditelji i deca prethodno zajedno naprave raspored i svakog jutra se dogovaraju da li bi nešto u utvrđenom planu trebalo da se menja.
Unošenje tačnog vremena u raspored, kako dodaje, pomaže deci da znaju kad će aktivnost početi i kad će se završiti, što će roditeljima koristiti da organizuju i svoj rad od kuće.
„Važno je i da se deca, koliko je moguće, uključe u ono što roditelji rade, da im se objasni šta mi to radimo i zašto su značajni trenuci kada se ćuti, fokusira i koncentriše kako bi se postigli dobri rezultati” naglašava predstavnica UNICEF-a u Srbiji.
Kako su deca ceo dan od kuće, zbog njihovog dalje razvoja važno je osmisliti i svakodnevne fizičke aktivnosti.
Predlog je da se zajedno rade jednostavne vežbe disanja i istezanja svako jutro i svako veče pred spavanje.
„Čak i u malim prostorima je moguće organizovati fizičke aktivnosti. Postoje odlični onlajn resursi za fizičke vežbe ili jogu koji mogu biti inspirativni za decu. Štaviše, igra i pokret će osloboditi telo nagomilane napetosti“, savetuje Ređina De Dominićis.
Važno je, kako ističe, da se angažuju sve funkcije neophodne za razvoj mozga deteta i za njihovu opštu dobrobit.
“Mi, na primer, sa našom kćerkom uveče radimo jednostavne joga vežbe, a onlajn nam se pridružuju njena drugarica i drugaricina mama. Vežbamo samo 30 minuta, a deca vode vežbe. Zabavno je, i zdravo”, priča predstavnica UNICEF-a.
Roditelji i u ovako izmenjenim okolnostima moraju da vode računa o vremenu koje njihova deca provode na internetu, upozorava Katarina Jonev Ćiraković, stručnjakinja za bezbednost dece na internetu.
Ona je izričita da je jako važno postaviti jasna pravila korišćenje interneta, i to kada je u pitanju vreme provedeno ispred monitora, ali i sadržaja koji se gleda ili aplikacija koje se koriste.
Važno je, kako dodaje, da postoje i vrlo jasne sankcije ukoliko se dogovoreno prekrši. Podseća da tokom obroka i noću telefon ne treba da bude u rukama dece.
Ova stručnjakinja za bezbednost dece na internetu ističe da je jako važno da roditelji upute decu na kreativan i edukativan sadržaj koji se može pronaći na internetu.
„Postoje besplatni online programi za programiranje i za razvijanje različitih digitalnih veština namenjeni deci različitog uzrasta. Umesto video igrica, na telefon mogu da se instaliraju aplikacije za učenje stranih jezika ,kao i matematički zadaci“, naglašava Katarina Jonev Ćiraković.
I ona upozorava da period učenja na daljinu ni deca ni roditelji ne smeju da shvate kao vid raspusta.
„Deca misle da imaju manje obaveza prema školi, što je velika greška, jer nastava koju prate online i preko televizije sadrži i proveru znanja, odnosno kontrolne zadatke. Važno je da detetu objasnite novonastalu situaciju, a čak ako i želite da budete fleksibilni – zapamtite da granica mora da se postavi“ zaključuje.
Katarina Jonev Ćiraković naglašava da celodnevni boravak u kući ne sme da bude izgovor ni deci ni roditeljima za stalni boravak ispred ekrana ili sa mobilnim telefonom u ruci.
Ona podseća roditelje i na neke malo zapostavljene igre, kao što su “Ne ljuti se čoveče” ili “Monopol” , koje mogu da budu zanimljive celoj prodici.
„Ređajte Lego kocke ili slagalice ili igrajte zanimljivu geografiju. Usmerite dete da razvije kreativnost kroz crtanje, slikanje ili pisanje. Zajedno obavljajte kućne poslove . Slobodno pitajte dete da vam pomogne u brisanju prašine ili pranju sudova ili zajedno radite vežbe makar pola sata dnevno“ neki su od predloga.