Fakulteti sa kojima se ne čeka na birou, a plata je i preko 1.000 evra

Podeli:
Foto: Shutterstock

Najtraženiji fakulteti na srpskom tržištu rada su IT, elektrotehnički, mašinski, građevinski, Fakultet organizacionih nauka (FON)... Odnosno kada govorimo o profilima i smerovima to su elektro i mašinski inženjering, programeri, građevinski inženjering, menadžeri i psihologija. Zato i ne čudi da se neki od ovih fakulteta gotovo svake godine nalaze među najpopularnijim prilikom upisa.

IT, mašinski, elektro i građevinski inženjering su vrlo traženi na srpskom tržištu, a ujedno i visoko plaćeni poslovi, istakao je Miloš Turinski iz Infostuda za portal Nova.rs.

Pored njih, traže se i menadžeri, u smislu rukovodećih pozicija, ali i psiholozi koji se, kako je naveo naš sagovornik, po završetku studiranja preusmeravaju da se bave menadžmentom ljudskih resursa (HR), a ima i fakulteta sa smerovima koji se baš bave HR-om.

PROČITAJTE JOŠ

Sve ove najtraženije fakultetske smerove možemo naći na fakultetima kao šro su FON, Elektrotehnički u Beogradu, Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektronskom fakultetu u Nišu, Filizofskom, Mašinskom ili Građevinskom fakultetu u Beogradu i drugima.

Među fakultetima koji su prosperitetni, kada se govori o lakšem pronalasku posla, je i FON. Na ovom fakultetu se izdvajaju smerovi informacioni sistemi i tehnologije, menadžment i operacioni menadžment.

"Ovaj fakultet se ujedno bavi i menadžmentom, a imaju i IT. Vrlo je tražen fakultet na tržištu", ocenio je Turinski.

Kada govorimo o najtraženijim profilima na beogradskim fakultetima, najpopularniji smer na Elektrotehničkom fakultetu je softversko inženjerstvo, a prosperitetan je i smer elektrotehnika i računarstvo.

Na Građevinskom fakultetu u Beogradu, to je smer građevinarstvo, na Mašinskom fakultetu imamo smer mašinsko inženjerstvo, dok je na Filozofskom fakultetu tražena psihologija.

Inače, kada govorimo o Novom Sadu, tamo na Fakultetu tehničkih tehničkih nauka možemo naći gotovo sve pomenute profile od softverskog inženjerstva i informacione tehnologije do elektrotehničkog, mašinskog i građevinskog inženjerstva.

I ranijih godina su na prvom mestu po "zapošljivosti" bili diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, inženjeri elektrotehnike i računarstva, kao i elektronike.

Foto: N1

Plate zavise od kvaliteta kandidata

Kada govorimo o platama, naš sagovornik je istakao da za pozicije, gde se zahteva visoko obrazovanje, plate nisu fiksne i da one uvek zavise od kvaliteta kandidata.

"Kod poslodavca postoji određeni opseg, koji je on spreman da ponudi za određenu poziciju, ali to uvek zavisi od kvaliteta kandidata koji dođe. Ako dođe kvalitetniji kandidat nego što je on planirao, svakako je poslodavac spreman da izađe iz okvira tog opsega i ponudi veću zaradu, isto to važi ako mu dođu nedovoljno kvalitetne prijave, onda će verovatno biti minimalni iznos", izjavio je Turinski za portal Nova.rs.

Foto: Shutterstock

Kada se govori o zaradama u IT, Turinski je istakao da se te kompanije sa visinom plate takmiče sa ostalim IT kompanijama na tržištu.

Prošle godine je sajt HelloWorld.rs objavio da je prosečna neto plata programera u Srbiji 1.225 evra. Najviše plaćena pozicija je bila u Beogradu i to za softverskog inženjera 7.500 evra neto.

Plate u IT industriji, kada se ima u vidu senioritet, iznose prosečno za senior programera 1.724 evra, medior programera 1.144, a juniora 736 evra.

Prema podacima sajta Infoplata.rs, plate mašinskih inženjera kreću se od 50.097 do skoro 120.000 dinara, dok se zarade u elektroinženjerstvu kreću od 58.219 do 134.096 dinara.

Plate građevinskih inženjera kreću se od 50.000 do skoro 130.000 dinara.

Sa kojim fakultetima se najduže čeka na prvi posao?

Iako mladi u proseku čekaju dugo na prvo zaposlenje, ovo je najčešće slučaj sa onim smerovima gde ima jako mnogo studenata, a za koje nema dovoljno slobodnih pozicija na tržištu rada, kao što su, kako je ukazao Turinski, ekonomski i pravni.

Međutim, ništa bolje ne prolazi ni Učiteljski fakultet, jer nema dovoljno kapaciteta da se zaposli toliko učitelja.

Posebno je specifična priča oko medicinskih fakulteta, koji su najtraženiji za upis i jedni od najpopularnijih, a istovremeno sve do izbijanja pandemije koronavirusa, nije bilo velikog zapošljavanja ovog kadra. Međutim, ono što je važno naglasiti jeste da studenti koji uspisuju medicinske fakultete, kako je kazao Turinski, nemaju cilj da ostanu u zemlji, a sa druge strane za razliku od učitelja imaju veće šanse za zaposlenje u inostranstvu.

"Medicinski fakulteti su jako specifični jer su najtraženiji za upis, što se tiče studenata, ali u našoj zemlji sve dok nije izbila pandemija nije bilo velikog zapošljavanja medicinskih kadrova... Mi nemamo dovoljno kapaciteta da zaposlimo toliko medicinara, a ni učitelja jer su to državne ustanove gde nama tolike potrebe za kadrovima koliko zapravo imamo studenata", naveo je Turinski.

Foto: Ilustracij Shutterstock

Kod upisa fakulteta, Turinski je istakao da na prvom mestu treba da bude interesovanje budućih studenata, ali sa druge strane uvek treba da se ljudi informišu koje mogućnosti će imati nakon završetka tog istog fakulteta.

"Da li teže ili lakše dolaze do posla, koliko će dugo čekati, kolika će im biti visina zarade, gde sve imaju mogućnosti da rade i onda ljudi počinju da se informišu", dodao je Turinski.

Podsetimo, na Učiteljskom fakultetu Beogradskog univerziteta prošle godine se na 440 ponuđenih mesta, prijavilo samo 305 kandidata, dok su FON, Stomatološki i Medicinski, kao i psihologija na Filozofskom u Beogradu imali mnogo veći broj prijavljenih kandidata nego mesta.

Foto: Miloš Turinski, Privatna arhiva

BONUS VIDEO - Fakulteti Beograda

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar