0
Najveće ruglo Srbije, nesanitarna deponija Stanjevine koja se nalazi između magistralnog puta i reke Lim, na ulazu u Prijepolje, godinama unazad bila je sramota ne samo ove opštine već čitave Srbije. Ekološka bomba na samoj obali, sa svakim podizanjem nivoa reke, puštala je u Lim otpad koji je ga je dalje nosio nizvodno. Posle višegodišnje inicijateve građana, ovo smetlište je zatvorenao a ovih dana započela je njena sanacija i rekultivacija.
Brdo koje je nastalo višegodišnjim taloženjem smeća, neće biti uklonjeno već će biti prekriveno zemljom i zelenilom.
Udruženje građana „Jastreb“ iz Priboja godinama je apelovalo na nadležne da se ekološkoj katastrofi stane na put jer sa svakim podizanjem nivoa Lima, otpad sa deponije bi se u ogromnim količinama našao u reci. Prijepoljci ovaj problem nisu prepoznavali kao Pribojci, jer su uzvodno od smetlišta. Đubre je reka nosila direktno u pribojsko Potpećko jezero.
„Tek prošle godine nas je čulo Ministarstvo zaštite životne sredine pa su Stanjevine zatvorena a ove godine, zahvaljujući Srbijavodama, jezero je očišćeno. Ipak, dok se reka ne zaštiti od ove deponije, otpad iz nje će ponovo ići u nju jer sa svakim nadolaženjem Lima, problem se obnavlja. Prekrivanje i zalivanje deponije je više estetsko rešenje i delom će pomoći u zaštiti reke, a stvarno će biti kada se uz deponiju, duž reke izgradi potporni zid, čiju su izgradnju do kraja godine najavili nadležni iz JP Srbijavode“, kaže za Nova.rs predsednik Udruženja „Jastreb“ Siniša Laković.
Po zatvaranju ove deponije, smeće iz Prijepolja se odlaže na deponiju Druglići, koja je takođe nesanitarna a na koju su otpad do sada deponovale opštine Priboj i Nova Varoš. Tako će biti dok se ne prošire kapaciteti Regionalne deponije Duboko, kada će se ovo preduzeću priključiti i ove tri opštine Zapadne Srbije.
Sanaciju i rekultivaciju deponije Stanjevina podrazumeva u prvoj fazi, sakupljanje i uklanjanje otpada. Sledeći korak je prekrivanje zemljom i humusom a zatim ozeljenjavanje i sadnja 350 zimzelenih sadnica duž magistralnog puta. Sa deponije će biti uklonjen samo neznatan deo otpada.
„Sa površine ćemo ukloniti kabasti otpad koji se može reciklirati kao što je nameštaj i bela tehnika. Zatim će se preko deponije naneti nasip visine oko pet metara, koji će se povaljati, zaliti i obezbediti kako to struka predviđa. Površina će biti ozelenjena a uz put posađena zimzelena stabla. Radove na sanaciji, vredne 34 miliona dinara, finansiraće opština Prijepolje“, rekao je za naš portal predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić.
Od nade da će između puta i reke, kao nekada biti ravno te da se sa puta može videti reka, za sada nema ništa. Jedino što će se izbeći jeste ružna slika i nesnosan smrad a srž problema ostaće u unutrašnjosti budućeg brda. Koliko otrovni filtrati koji se izlivaju iz ove deponije, utiču na reku koja je tik uz nju i okolno zemljište, niko od nadležnih do sada nije ispitivao niti je u ovom delu Lima vršena analiza kvaliteta vode.
U nekadašnjoj ravnici koja je delila magistralni put i Lim, raslo je brdo od smeća godinama i naraslo na oko 20 metara. Novim nasipom porašće još za oko pet ali slika bar neće biti ista a nestaće i smrad zbog koga je disanje prolaskom pored deponije, bila prava muka. Najveći rizik je bio kada se deponija zapali, a i to se često dešavalo. Pored nesnosnog smrada strepelo se i od kakve eksplozije za koju je mogućnost uvek postojala. Neki su strepeli i da će se čitavo otrovno brdo sručiti u Lim i zatvori tok reke, što se na sreću nije desilo.
Prijepoljci su zadovoljni što više neće ime njihovog grada, za većinu biti asocijacija na bruku zbog koje su se godinama stideli ali su i dalje zabrinuti.
„Daće Bog da se ova sramota okonča, krajnje je vreme bilo. Da je bilo pameti ovde nikada nije ni trebala da bude deponija, ni jedan papirić da se baci a kamoli da od đubreta brdo nastane. A i Lima mi žao, to je naša reka i uzvodno i nizvodno, drugu a ni lepšu nemamo“, kaže za naš portal Prijepoljac Haris.
„Ja se plašim da je ovo loše rešenje, u ovoj deponiji ima svega, dosta je metana ovde, kada se zalije i prekrije, više nema oduška, otrovi idu brže i u zemlju i u vodu. Deponija ostaje samo što će sada biti upakovana u ukrasni omot, mislim da to nije pametno rešenje“, misli Goran.
„Sramota me bilo prijatelja koji svake godine kada idu na more prođu ovuda pa me zovu i pitaju za ovo. Prvo su pitali šta je ovo a posle do kada ćete ovako. Bar da se više ne vidi i bude prva slika Prijepolja. Još ako urade podzidu ka Limu, biće dosta bolje“, dodaje Miloš.
Stanjevine su korišćene od kraja šezdesetih do 1990. od kada je smeće iz Prijepolja otpremano u „Duboki potok“ kod Priboja. Posle rušenja mosta u Bistrici tokom NATO agresije i nemogućnosti da otpad prevoze na pribojsku deponiju, Prijepoljci su se opet, kao privremenom rešenju vratili Stanjevinama i koristili je sve do kraja prošle godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
