0
Kristina i njen bratanac Tadija, slaviće rođendan istog dana, a na porodičnim okupljanjima imaće zanimljivu anegdotu za prepričavanje.
Junakinja ove priče sa srećnim krajem je Kristina Arnautović (29) pedijatrijska sestra iz Kragujevca. Ona je porodila svoju snajku na putu iz sela ka porodilišu i postala tetka – heroj.
Kristina je ovo svoje nesvakidašnje iskustvo ispričala za portal Glas Šumadije, a kako kaže, nije ni slutila da će se poslava njenog rođendana završiti rađanjem novog života.
Ona je kao pedijatrijska sestra zaposlena u Porodilištu Univerzitetskog kliničkog centra, prisustvovala brojnim porođajima, gledala šta rade lekari i babice, ali kaže, da nikada nije bila direktni učesnik samog tog čina.
Kristina navodi i da je sve što je videla za šest godina koliko radi svoj posao, primenila onda kada je bilo više nego potrebno.
Objašnjava da se tog 10. juna nalazila u selu Sepci između Kragujevca i Rače u kome živi i porodica njenog brata od ujaka čiju je ženu porodila. Tog dana je sa porodicom proslavljala svoj 29. rođendan, a planirano slavlje doživelo je obrt kada joj se snajka obratila i rekla da joj je pukao vodenjak.
Istog časa krenule su ka porodilištu. Za volan je sela Kristinina sestra od ujaka Gordana, a ona je sa snajkom bila pozadi i pratila kontrakcije.
Kristina priča da je naslućivala da bi porođaj mogao krene i pre nego što iz sela koje je udaljeno oko 30 kilometara od Kragujevca stignu do porodilišta, jer je, kako kaže, njenoj snajki Ani to četvrto dete.
Nije paničila, ali napominje da je bila zabrinuta sve vreme, jer snajka ima ugrađen veštački kuk, pa su je mučile misli “šta ako nešto krene po zlu”.
Na pola puta, u Jarušicama, snajka saopštava kako „beba krećeˮ.
U tom trenutku Kristina uključuje štopericu na telefonu i proverava na koliko su kontrakcije. Kada je utvrdila da su one na minut, znala je šta sledi.
Poziva Hitnu pomoć da ih presretnu. Druga tetka koja je vozila auto, staje pored puta, a Kristina počinje da porađa snajku. U tom trenutku, kaže ona, bebi se već videla kosa.
“Tada sam shvatila da ne postoji drugo rešenje i da moram to da uradim. Primenila sam sve što sam gledala od svojih koleginica babica svih ovih šest godina. Iz drugog napona beba je izašla, a kada je zaplakala, laknulo mi je. Sve vreme sam razmišljala, šta da radim ako beba ne plače, ako nešto krene naopako. U meni su bila pomešana osećanja straha i uzbuđenja, a kada sam ugledala bratanca, uzburkale su mi se sve emocije”, opisuje Kristina kako je protekao porođaj u automobilu.
“Imala sam dilemu kako da presečem pupčanu vrpcu”
Kristina je znala da ne sme da preseče pupčanik, jer makaze iz putne prve pomoći nisu sterilne. Pozvala je koleginicu babicu i sa njom bila na vezi. Dobila je instrukcije da zavojem veže pupčanik na dva mesta, što je i uradila.
Pupčanu vrpcu presekli su uz pomoć lekara hitne pomoći, koji su ih presreli u selu Cerovac i dalje preuzeli brigu o mami i bebi.
“Sve je proteklo u najboljem redu. Izašli su iz bolnice regularno bez ikakvih komplikacija. Sada je na okupu cela porodica, mali Tadija se pridružio sestri i dvojici starije braće”, rekla je ponosna tetka, koja je bila na “visini zadatka”.
Kristina je na kraju, s olakšanjem rekla da joj je sve vreme jedino bilo važno da sve protekne dobro, jer se, kako kaže, u porođajnoj sali nagledala mnogih nepredviđenih situacija i različitih komplikacija.
Posle svega, Kristini iz najbližeg okruženja stižu čestitke na hrabrosti i prisebnosti, ali ona skromno kaže “da je samo obavila svoju dužnost i primenila znanje koje je stekla u porodilištu”.
Mališan Tadija rođen je u drugačijim okolnostima i uslovima, pa će se na budućim porodičnim okupljanjima, priča o njegovom neobičnom rođenju, sigurno dugo prepričavati.
BONUS VIDEO: Prof.dr Ljiljana Mirković – zašto je prirodni porođaj zdraviji od carskog reza
Pratite nas i na društvenim mrežama:
