Rio Tinto reagovao na tekst objavljen na portalu Nova.rs

Rio Tinto reagovao je na tekst objavljen na portalu Nova.rs, pod naslovom: "EKSKLUZIVNO Srpski naučnik sa Berklija o kopanju litijuma: Izgubićemo izvorišta vode za tri Beograda, vlastima bih sudio za veleizdaju".

Reagovanje kompanije prenosimo u celosti.

„Doktor hemijskih nauka Jovan M. Tadić, kako se navodi u članku, saradnik Lorens Berkli Nacionalne laboratorije u Sjedinjenim Američkim Državama, između ostalog kaže, da „što se tiče ekologije, projekat Jadar nema zeleno svetlo, zato što je kopanje rudnika na toj lokaciji, pre svega, faktor rizika za izvore pijaće vode“, što je netačno. Tadić, pritom, nije izneo nijedan naučno utemljen ili bilo kakav argument kojima bi dokazao svoje trvdnje.

Projekat „Jadar“ projektovan je tako da ne ugrozi nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti. Do sada sprovedena istraživanja u oblasti zaštite voda pokazuju da je projekat izvodljiv uz uticaje po režim voda u celini koji su u okviru najviših standarda koje propisuju zakoni Republike Srbije i Evropske unije. Projekat „Jadar“ u oblasti voda u potpuno se razvija u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, kao i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Osim toga, Rio Tinto je prva velika rudarska kompanija koja je uvela najviše standarde održivog upravljanja vodnim resursima, samoinicijativno se obavezujući da javno objavljuje podatke o korišćenju voda za sve svoje lokacije na kojima posluje, budući da je voda jedan od najvažnijih resursa svake zemlje, ali i globalno.

Tadić, u članku postavlja pitanje „šta ako dođe do zemljotresa, poplava, šta onda da radimo?“. Sva udesna scenarija, koje Tadić pominje kao navodne nepoznanice o projektu, detaljno su razrađena Seveso i brojnim drugim studijama, koje su javno dostupne, a sve potrebne preventivne mere za efikasno upravljanje rizicima integrisane su u Projekat „Jadar“ u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije. Prirodni hazardi su deo bilo kog područja i zbog toga su na Projektu Jadar obrađivani kao zasebni segmenti studije, odnosno istraživanja. Zaštita od mogućih velikih voda je u proračunima uzeta za povratni period od 10 hiljada godina, a proračuni su izvođeni prema GoldSim modelu. I pri scenariju od 24satnih padavina koje se javljaju jednom u hiljadu godina, postrojenja u okviru Projekta „Jadar“ bi ostala nepoplavljena. Sve četiri lagune u okviru kompleksa opremljene su sa vodonepropusnim dnom koje izoluje vode koje se prikupljaju sistemom sabijene gline i sintetičkih materijala visoke gustine i elastičnosti.

Za potrebe Projekta „Jadar“ urađena je studija seizmičnosti za povratni period od 10000 godina za čitavo područje Jadra. Na osnovu istorijskih podataka uočeno je da se u tom području nije desila neka pojava ovog tipa, dok je u okolini najbliža registrovana u Mionici 1988. godine, ali i tada nije bilo evidentiranih uticaja. Ova pojava se desila u plićim delovima Zemljine kore, a od područja Projekta Jadar je udaljena oko 75 km, i nalazi se u drugoj geotektonskoj jedinici. Sva postrojenja i objekti u okviru Projekta „Jadar“ bili bi među retkim objektima na teritoriji Jadra koji bi mogli da odole opisanim udesnim scenarijima, uključujući i razorne zemljotrese, i to bez uticaja na životnu sredinu izvan dozvoljenih granica propisanih najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU.

Tadić u članku navodi da bi „ovo bi bio prvi put u istoriji sveta da se vadi litijum iz jadarita, a u pitanju je mineral jedinstven po svom sastavu“ i postavlja pitanje pitanje je „gde su oni testirali taj postupak“. Mineral jadarit jeste jedinstven u svetu, ali postupak prerade i dobijanja finalnih proizvoda obuhvata integraciju konvencionalnih procesa, optimizovanih za jadarit. Tehnologije prerade otpadnih voda, na primer, su proverene i primenjuju se već decenijama, kao i tehnologija prikupljanja otpadnih gasova. Tehnologija podzemne eksploatacije primenjuje se širom sveta, uključujući i najrazvijenije zemlje sa najvišim standardima zaštite životne sredine, kao i tehnologija izolacije deponije zaštitnim folijama i dodatnim zaštitnim slojevima od prirodne gline i tehnologija zapune rudnih tunela čime se smanjuje ukupna količina otpada za minimalno 50 odsto na bezbedan i održiv način.

Testiranje tehnologije procesa započeto je 2013 godine u opitnom postrojenju u rudniku Boron u Kaliforniji (SAD), a nastavljeno je 2017. godine u namenski izgradjenom pilot postrojenju u Centru za tehnički razvoj Rio Tinto u Bundori (Australija). Četiri kampanje testiranja procesa na pilot postrojenju i preko 2.000 hemijskih analiza obavljeno je s ciljem da se potvrdi tehnička izvodljivost i adekvatnost dobijanja tri finalna proizvoda iz rudnika, uključujući pet nezavisnih eksternih verifikacija. Rešenja zadovoljavaju ili su značajno ispod parametara koje propisuju regulative Srbije i EU. Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju da Tadiću odgovori na sve konkretne upite koji se tiču tehnologije koja bi se primenjivala u okviru Projektu „Jadar“.

Kada navodi da „su razvili poseban tehnološki postupak za vađenje litijuma iz ovog minerala, a tek u julu ove godine su dobili patent“, Tadić pogrešno tretira patent kao tehnološku, iako je on komercijalna kategorija. Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju da ovu razliku detaljno obrazloži.

Tadić navodi da „jadaritska jalovina sadrži visoke procente litijuma, arsena i bora“, pri čemu je formulacija o „visokim procentima“ data na paušalan način. S obzirom da industrijski otpad sadrži minerale rastvorljive u vodi (poput bora) da bi se predupredio i sprečio uticaj deponije jalovine, predviđeno je višeslojno oblaganje dna deponije glinom i sintetičkim materijalima koji onemogućavaju procurivanje u zemljište i podzemne vode.

Ovi sintetički materijali predstavljaju posebne izolacione folije visoke gustine, ali i fleksibilnosti kako ne bi došlo do njihovog pucanja u slučaju zemljotresa. Kao dodatna
mera zaštite, bio bi ugradjen i drenažni sistem za sakupljanje procednih voda, koje mogu nastati usled padavina ili prodora voda u telo deponije. Kada je, na primer, u pitanju bor, on može biti toksičan za beskičmenjake jer napada nervni sistem insekata i parališe ih (Boron-based Insecticides | Borates Today). Potrebne su, međutim, mnogo više koncentracije da bi se to dogodilo od onih koje bi bile prisutne u jalovini. I sve druge emisije bile bi u granicama ili značajno ispod granica koje propisuju zakoni Republike Srbije i najviši standardi zaštite životne sredine Evropske unije, što je detaljno navedeno u javno dosupnim Nacrtima Studija za procenu uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“.

Tadić u članku netačno navodi da je „rudna renta u Srbiji bedna“ poredeći različite kategorije rudne rente i različite načine obručana u različitim zemljama, dok je jedino
ispravno porediti visinu rudne rente za određenu vrstu sirovina u odnosu na isti način obračuna (da li se obračunava na prihod ili profit kompanije). Tadić prvo navodi da je „u Srbiji rudna renta 3,5 do 5 odsto“, a zatim i „da bismo doveli u pitanje davanje licence za eksploataciju litijuma ili bilo čega drugog, kako bismo izvukli samo tri odsto za rudnu rentu“, što je kontradiktorno.

U Srbiji je rudna renta za metalične sirovine u koje spada i litijum u proseku viša ili jednaka rudnoj renti u većini zemalja, upravo suprotno u odnosu na ono što tvrdi Tadić. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara (član 22. i 23.) rudna renta za metaličke sirovine u Srbiji iznosi 5% od prihoda kompanije. Dakle rudna renta za metalične sirovine nije 3 odsto kao što netačno tvrdi Tadić i „ne pogađa se“. Za metalične sirovine rudna renta se naplaćuje u osnovi proseku do 4 odsto na prihod, i u proseku preko 5 odsto na profit, što se navodi i u dokumentima Svetske banke. Mnoge zemlje radije biraju rudnu rentu obračunatu na prihod jer je naplaćuju čak i kada kompanija radi u minusu, kao što je primer u Srbiji. Ove vrednosti su vremenom prepoznate kao optimalne, jer bi prekomerno uvećanje rudne rente, što je i stav Svetske banke, zapravo dovelo do umanjenja prihoda za državu.

Rudna renta za metalične sirovine u Rumuniji je 5% (a ne 12,5 odsto kako Tadić netačno navodi), u Bugarskoj je 1,5% (a ne 12,5% odsto kako Tadić takođe netačno navodi), u Hrvatskoj je 3%, Mađarskoj 2%, Makedoniji 2%, Turskoj 3%. Danska za brojne rudarske operacije na Grenlandu propisuje rudnu rentu od 2,5% za metaličke sirovine. Ako bi projekat „Jadar“ bio realizovan, bio bi podložan jednoj od najviših rudnih renti na svetu za ovakav tip projekta, 5 odsto od prihoda kompanije odnosno oko 8 odsto na vrednost koncentrata. To je skoro dvostruko više nego što bi bio prihod države po osnovu rudne rente za Projekat „Jadar“ ako bi on bio realizovan u Australiji, koja je relevantna kao najveći svetski proizvođač litijuma iz čvrste stene. Važno je međutim naglasiti da je rudna renta samo jedan od brojnih osnova prihoda koje bi država i lokalna zajednica ostvarivale od Projekta „Jadar“, ali je ona nepobitno viša ili jednaka rudnoj renti za metalične sirovine u većini zemalja, što je javno dostupan i lako proverljiv podatak.

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da Tadić na nekolegijalan i uvredljiv način bez ikakvih argumenata navodi da „kvazi stručnjaci daju kontraargumenete koji su besmisleni“. I njegova izjava da su oni „koji podržavaju projekat plaćenici Rio Tinta“ predstavlja još jedan grub pokušaj diskreditacije nezavisnih stručnjaka bez ikakvog osnova zbog toga što su kao nezavisni eksperti u skladu sa svojom ekspertizom angažovani na projektu na način kako to propisuju zakoni Republike Srbije.

Upravo zakoni Republike Srbije propisuju da je investitor u zakonskoj obavezi da finansira izradu Studije za zaštitu životne sredine angažovanjem nezavisnih stručnjaka i relevantnih institucija. Ovakav ton komunikacije ne doprinosi dijalogu zasnovanom na činjenicama koji bi bio u najboljem interesu svih građana.

Nazivanje potencijalne realizacije Projekta „Jadar“ „nadrealizmom“ uz neosnovane insinuacije da se to planira samo u Srbiji, direktno negira razvoj više od 20 litijumskih
projekata samo na teritoriji Evropske unije, kao i brojnih drugih litijumskih projekata širom sveta, uključujući i one u SAD i Australiji.

Tadić na netačan način govori o razlozima zbog kojih Projekat „Jadar“, kako navodi, „nije dobio zeleno svetlo“, ignorišući u potpunosti zakonodavstvo Republike Srbije. Projekat „Jadar“ ne može da dobije zeleno svetlo dok se ne u potpunosti ne ispuni formalni proces koji je predviđen zakonima Republike Srbije koji je usklađen sa zakonskom regulativom koja se primenjuje u Evropskoj uniji i drugim razvijenim zemljama kao što su SAD. Da bi Projekat „Jadar“ bio realizovan neophodno je da kompanija Rio Tinto uputi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu nadležnim institucijama u formalnom procesu koji podrazumeva i sveobuhvatnu i inkluzivnu javnu raspravu o svim aspektima projektima.

Da bi projekat bio realizovan neophodno je da kompanija Rio Tinto dokaže da on može realizovan bezbedno i u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije.

Tadić bez ikakvih osnova u članku pominjanje „netransparentne tokove novce“ u kontekstu Projekta „Jadar“. Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi, posebno onih koji u bilo kom obliku impliciraju korupciju, shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.