0
Ostaci rimskog vodovoda (akvadukta) koji datiraju još sa kraja trećeg ili početka četvrtog veka nove ere, pronađeni u niškom naselju Pantelej prošlog leta, uskoro će biti konzervirani i trajno prekriveni delovima asfalsta pešačke staze i Bulevara svetog Pantelejmona.
Skoro konzerviranje i asfaltiranje te deonice bulevara najavila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
“Zavod za zaštitu spomenika kulture je insistirao da se uradi konzervacija i da deo staze i deo čitavog Bulevara svetog Pantelejmona ide preko tog arheološkog nalazišta. Mi smo dogovarali, da, ukoliko na trasi budućeg bulevara nađemo nešto što je vrednije, a verovatno će toga tek biti jer se bulevar gradi na velikoj dužini, da tu lokaciju konzerviramo i ona neće biti dostupna javnosti”, izjavila je Sotirovski.
Ona je kazala da ima naznaka da će na budućoj trasi i blizu trase novog bulevara biti pronalaženo arheološko blago.
PROČITAJTE JOŠ
“Ja sam uvek za to da sve što se pronađe bude dostupno javnosti i da grad sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture ima obavezu da to održava”, rekla je Sotirovski.
Na pitanje zbog čega akvadukt pronađen prošlog leta nije održavan već je nakon pronalažena oštećen gradonačelnica Niša je izjavila da se očekivala direktiva Zavoda.
“Naša Direkcija za izgradnju grada ne sme ništa da radi bez direktive Zavoda. Tražio se i stav Republike šta raditi sa tim”, izjavila je Sotirovski.
Istoričar iz Niša Vladimira Jovanović je nekoliko puta unazad upozoravao da je zbog nemara ljudi akvadukt nakon otkrivanja oštećen.
„Jula prošle godine kada sam prvi put otišao do akvadukta apelovao sam na nadležne da nađu način da se on sačuva. Ispoljio sam bojazan da ćemo i ovo uništiti i na žalost bio sam u pravu. Od jula nisam bio tamo, čak sam mislio da su ga zatrpali i time sačuvali od propadanja, ali prevario sam se. Ovo što sam zatekao me je zapanjilo. Sve se urušilo, popucalo, đubre je svuda okolo. Nebriga i nemar u našem maniru su još jednom došli do izražaja“, rekao je ranije Jovanović.
On je za Novu.rs kazao da je prošle godine upozoravao šta može da se dogodi ukoliko akvadukt u svoje ruke uzme ne samo „zub vremena“ već i ljudi.
„Taj vodovod je 1.700 godina bio ispod zemlje i zemlja ga je zaštitila. Sada kada je otkriven opeke su uništene, neki delovi su se nakrivili i pašće, a cevi koje su bile “žive” do današnjih dana biće uništene i nestaće samo zbog nemara ljudi koji ovim treba da se bave“, naglasio je Jovanović.
Naš sagovornik je takođe u svojoj ranijoj izjavi istakao da se antički grad Naissus, kao neosvojivo vojno uporište, kasnije ekonomski i kulturni centar, snabdevao vodom sa više lokaliteta i akvadukta, što govori o veličini i značaju grada.
„To je nasleđe koje svedoči o jednom carstvu i o jednom dobu u razvoju civilizacije. Ostalo je nama koji danas živimo na ovim prostorima da ga poštujemo, negujemo i zaštitimo od uništavanja kako god umemo i možemo. Da li ćemo to prvestveno hteti, umeti, znati zavisi od nas samih“, istakao je Jovanović.
On je apelovao da se akvadukt zaštiti, konzervira, predstavi široj javnosti i ostavi u nasleđe našim pokoljenjima.
BONUS VIDEO Rimska grobnica u centru Beograda: Koje su to arheološke tajne pronađene ispod parka kod Skupštine Srbije?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare