Veliku pažnju javnosti privukao je nedavni slučaj u kojem je ranije osuđivani silovatelj ponovo uhapšen zbog sumnje da je oteo devojčicu, za kojim se tragalo 10 dana. Dok je počinilac nakon hapšenja poslat na psihijatrijsko veštačenje, postavlja se pitanje - da li podaci o onima koji su osuđivani za takva dela treba da budu svima dostupni?
„Marijin zakon“ dobio je ime po Mariji Jovanović – osmogodišnjoj devojčici iz Starih Ledinaca kraj Novog Sada, koju je 2010. ubio počinilac već osuđivan za napastvovanje dece.
Tri godine kasnije usvojen je ovaj zakon koji predviđa strože kazne, a 2015. je počela da se vodi evidencija o pedofilima – zvanično se zove Registar o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima.
U njega je, prema podacima Ministarstva pravde, upisano 319 osoba. Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka, što znači da podaci nisu javni.
Državni i drugi organi, kao i preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je neko ko treba treba da se zaposli upisan u ovaj Registar.
„Evidencija pedofila postoji, ona nije javna i tako treba i da ostane“, ocenila je specijalni pedagog Nataša Andonovski iz udruženja „Uporište“.
Ona tvrdi da su razlozi brojni, a glavni je, prema njenim rečima, to što kao društvo nismo dovoljno evoluirali da bismo se uzdržali od napada na osobe koje su osuđivane za pedofiliju.
„Takođe, nisu svi izvršioci ovih krivičnih dela povratnici, nekome će to biti prvi i poslednji put da ga počini. Treba li da bude obeležen zauvek“, pita se Andonovski.
Ističe da ni strožija kaznena politika, ni javnost registra neće sprečiti potencijalne pedofile i silovatelje da počine krivično delo, te da se ništa značajno nije promenilo od kako je uveden Registar.
„Veća opasnost preti od potencijalnih pedofila, koji još nisu izvršili ni jedno krivično delo, nego od onih koji su već osuđivani za isto. Da li je vaš prvi komšija pedofil, to ne znate, možda ne zna ni on, dok se ne desi situacija koja će biti ‘okidač’ za zadovoljenje njegovih nagona“, tvrdi Andonovski.
Informacije koje se nalaze u registru
Evidencija sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, podatke važne za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.
Registar je dostupan sudu, javnom tužiocu i policiji, a uz obrazloženje, podaci se dostavljaju i državnom organu, preduzeću ili organizaciji.
Podaci iz evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.
Sa druge strane, psihijatar za decu i adolescente i psihoanalitičar Oliver Vidojević kaže da je potrebno napraviti ravnotežu između bezbedosti dece i ljudskih prava pojedinca koji je kažnjavan i registrovan.
„Takav registar ima smisla u preventivnom aspektu za opštu populaciju, ali i deluje averzivno na učinioce u smislu sprečavanja ponovnih zločina sličnog tipa kod istih osuđenih“, smatra Vidojević.
Ovakvi registri su javni u SAD, Belgiji, Poljskoj, ali i u – Severnoj Makedoniji. Naše komšije su još 2012. godine uvele takvu vrstu javne evidencije. Tadašnje Ministarstvo rada i socijalne politike je pod sloganom „Stop za pedofiliju“ obznanilo podatke o takvoj vrsti prestupnika.
O osetljivosti ove teme svedoči i to što troje sudija nije htelo da za Nova.rs govori o sudskoj praksi kada je reč o pedofilima i da se izjasni o tome da li registar takvih osuđenika treba da bude javan, objasnivši da to nije njihova specijalnost.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da „u ovoj fazi ne želi da komentariše to da li evidencija pedofila treba da bude javna“.
Iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u odgovoru za Nova.rs kažu da bi izmene načina obrade podataka koji se nalaze u registru podrazumevale i izmene „Marijinog zakona“, a one bi trebalo da budu donete uz konsultaciju sa Poverenikom i usklađene sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Kažu i da o eventualnim novim propisima ne mogu da se izjašnjavaju pre nego što vide konkretna normativna rešenja.
Sa druge strane, bivši poverenik Rodoljub Šabić u izjavi za Nova.rs kaže da ne vidi razlog da Registar pedofila bude javan i da je dovoljno da podatke imaju svi nadležni organi i oni koji bi eventualno trebalo da zaposle takvu osobu.
„U sadašnjoj atmosferi mislim da bi odluka da Registar postane javan samo predstavljala rizik i bila bi podložna zloupotrebama“, smatra Šabić.
Sve što treba da znate o Registru pedofila
Kako za Nova.rs navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, širok je dijapazon krivičnih dela zbog kojih se osuđeni beleže u ovom Registru – od obljube maloletnika, silovanja, podvođenja, prostitucije do zloupotrebe na internetu.
Počinioci moraju da se svakog meseca javljaju policiji i specijalnoj Povereničkoj kancelariji koja obavlja kontrolu i nadzor. Sud ne može ublažiti kaznu, niti se počinilac može uslovno otpustiti.
Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju.
Zabranjeno im je da idu na mesta gde se okupljaju maloletnici (vrtići, škole…) i moraju da posećuju profesionalna savetovališta. Takođe, poverenika moraju da obaveštavaju o promeni prebivališta ili zaposlenja.
Ako putuju u inostranstvo, o tome moraju da obaveste poverenika i policiju i da ostave adresu na kojoj će boraviti, kao i kontakt osobe kod koje će biti.
Za počionice krivičnih dela iz “Marijinog zakona” važe i prestanak i zabrana sticanja javne funkcije, prestanak i zabrana posla koji se odnosi na rad sa maloletnicima.
Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.