4
Republički zavod za statistiku reagovao je na tekst "Skok u budućnost samo na papiru" profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića, a koji je objavlјen u nedeljniku Radar i na portalu Nova.rs.
Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku na tekst „Skok u budućnost samo na papiru„, prenosimo u celosti.
„U tekstu gospodina Ognjena Radonjića pogrešno su interpretirani podaci i razlozi nedavno sprovedene velike revizije bruto domaćeg proizvoda (BDP). U vezi sa tim ističemo sledeće: Politika revizije Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u potpunosti je usklađena sa vodećim principima Harmonizovane evropske politike revizija i preporukama Evrostata o revidiranju podataka nacionalnih računa.
Proces velike revizije predstavlja u nacionalnim računima standard i uobičajenu proceduru koja se redovno sprovodi svake pete godine u svim nacionalnim statističkim institucijama EU. Velike revizije, kao i u svim zemljama članicama Evropske unije, predstavljaju regularan proces kojim se sistem nacionalnih računa i obračun makroekonomskih indikatora unapređuje i usavršava usvajanjem novih metoda kao i novih i poboljšanih statističkih i administrativnih izvora podataka. U reviziji iz 2024. godine, kao i u prethodnim revizijama, implementirana su unapređenja metoda i izvora podataka koje su plod brojnih projekata kontinuirane podrške Evropske komisije RZS-u u usvajanju Evropskog sistema nacionalnih računa – ESA 2010.
PROČITAJTE JOŠ:
4
3
0
O uzrocima i efektima revizije iz 2024. godine, RZS je obavestio javnost u svom saopštenju sa numeričkim prikazom uticaja revizije na pojedine komponente BDP-a. Sva pomenuta metodološka unapređenja, kako u reviziji iz 2024. tako i u prethodnim revizijama, sprovedena su uz direktnu asistenciju i nadzor eminentnih eksperata Evrostata kao i tehničke misije MMF-a. Štaviše, Evrostat je bio inicijator najznačajnijih metodoloških promena kojima se sistem nacionalnih računa Republike Srbije usklađuje sa evropskom metodologijom nacionalnih računa. Za revidirane serije podataka data su detaljna objašnjenja Evrostatu i MMF-u, a Evrostat je obrazložene promene validirao i publikovao je revidirane podatke.
Кada je reč o veličini revizije podataka, na koju ukazuje g. Radonjić, možemo spomenuti da je, recimo, Malta revidirala BDP za 2021. godinu za čak 8,7%, dok je prosečna promena publikovanih podataka o BDP-u za period 2020–2023. iznosila 6,8%. U istom periodu Češka je imala korekciju BDP-a od 3,2%, a Holandija 3,0%, što je znatno iznad evropskog proseka, iako je reč o zemljama koje su mnogo pre Republike Srbije sprovele značajna metodološka unapređenja koja su u Srbiji implementirana u ovom i prethodnim ciklusima revizije i koja su bila glavni uzrok relativno velikih korekcija BDP-a što je uobičajeno za ovaj razvojni proces.
Na kraju ćemo ukazati na netačnu tvrdnju g. Radonjića da je u periodu 2001–2023. realni BDP „revidiran naniže“ tj. smanjen u odnosu na prethodno publikovane podatke pre revizije. U tabeli su dati podaci o realnom BDP-u (ulančane mere obima) pre i nakon izvršene velike revizije koji pokazuju da je realni BDP, kao i nominalni BDP, takođe revidiran naviše, dakle suprotno od onoga što g. Radonjić tvrdi“, navodi se u saopštenju.
BONUS VIDEO: BDP narastao 15. kvartal zaredom, najveći faktor – potrošnja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare