Reagovanje kompanije „Rio Tinto“ na navode advokata Sretena Đorđevića u podkastu „Dobar, Loš, Zao”

Kompanija "Rio Tinto" reagovala je na navode advokata Sretena Đorđevića koje je izneo u podkastu „Dobar, Loš, Zao” objavljen na portalu Nova.rs

Reagovanje prenosimo u celosti:

„Gostujući u podkastu ’Dobar, Loš, Zao’ na televiziji Nova S, 3. jula 2024, advokat Sreten Đorđević izneo je brojne netačne informacije o Projektu ’Jadar’. Kompanija Rio Tinto prinuđena
je da reaguje da bi odbacila neosnovane optužbe. Advokat Đorđević tvrdi da ’Rio Tinto u Srbiji krije sve relevantne podatke o svom poslovanju, uključujući i 23.000 dokumenata, za koje tvrdi da su bili osnov za izradu tzv. nacrta studija uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar.“ Prema njegovim navodima, kompanija namerno odbija da objavi podatke, potencijalno jer se u njima nalazi nešto „toliko opasno da bi moglo da ugrozi dobijanje dozvola za Projkat Jadar“. Ako advokat Đorđević ima dokaze za tvrdnje iznete tokom svog gostovanja , pozivamo ga da ih iznese pred nadležnim organima i time dokaže svoje tvrdnje. Sve drugo je samo nastavak privlačenja medijske pažnje iznošenjem nepotkrepljenih optužbi u čemu mi kao kompanija nećemo učestvovati.

Advokat Đorđević dalje navodi da kompanija skriva lokacije istražnih bušotina sugerišući mogućnost curenja toksičnog rudarskog otpada. Ovo je u potpunosti netačno. Do donošenja
Uredbe Vlade Republike Srbije o prestanku važenja Uredbe o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, urađeno je nešto više od 500 istražnih
bušotina. Svi radovi su obavljeni u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uključujući i zatvaranje svake od bušotina. Prava pristupa istražnim lokacijama su uspostavljena za svaku aktivnost uz saglasnost vlasnika imovine. Podaci o uticaju na stanje vode i zemljišta, kao i o navodnom uticaju osmatračkih bunara, pijezometara, javno su dostupni na sajtu kompanije.

Takođe, moramo da demantujemo izjavu gospodina Đorđevića da Nemačka ne planira otvaranje rudnika litijuma. U najvećem evropskom nalazištu, u dolini Gornje Rajne, nalazi se u
ležište litijuma u geotermalnim rezervoarima slane vode, gde proces ekstrakcije podrazumeva manji uticaj na životnu sredinu. Australijska kompanija Vulkan planira da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma za baterije u trećem kvartalu 2026. Jedno od najbogatijih evropskih nalazišta litijuma u čvrstoj steni nalazi se na nemačko-češkoj granici, u mineralu cinvalditu. Češka razvija projekat Cinovec, a Nemačka Zinvald.

S obzirom na to da je gospodin Đorđević izneo sumnje povodom skladištenja otpada, naglašavamo da bi se prema Studiji procene uticaja na životnu sredinu, svim otpadom pažljivo

upravljalo u skladu sa standardima Republike Srbije i Evropske Unije. Predviđena lokacija deponije je u dolini reke Štavice, oko četrnaest kilometara od predložene lokacije Projekta
„Jadar“ i izvan je plavnog područja. Umesto skladištenja industrijskog otpada u tečnom obliku u tipičnom flotacijskom jalovištu sa velikom branom, planiramo da sušimo i kompresujemo otpad do visokog nivoa nepropusnosti i odložimo ga na stabilnu deponiju projektovanu po najvišim standardima. Tačnije, usvojili bismo niz mera koje ispunjavaju domaće i evropske zakonske propise, uključujući višestruke barijere za zaštitu podzemnih voda.

Gospodin Đorđević takođe navodi da u slučaju velikih voda ne bi moglo da se spreči plavljenje rudnika jer bi voda prelazila od 0,3 do 2 metra bedeme tog rudnika. Međutim, dubina vode od 2m, koju pominje g. Đorđević, ukazuju na problem nepoznavanje materije i na tendenciozno izvlačenje iz konteksta pojedinih informacija predstavljenih u Studijama.

Naime, nacrti studija predviđaju da će u slučaju scenarija ekstremnih kišnih događaja, koji poređenja radi značajno prevazilaze poplave koje su se dogodile tokom maja meseca 2014.
godine, reka Korenita najpre poplaviti nasip lokalnog puta. Nakon sto se voda prelije iza putnog nasipa ona će poplaviti površinu od 2,5ha između nasipa puta i južnog zaštitnog nasipa rudnika, te bi se na ovoj lokaciji stvorila zona sa dubinom vode od 2m koja ni u kom slučaju ne bi prelazila zaštitni nasip i ne bi plavila postrojenja u okviru Projekta Jadar, kako je navedeno.

Još jednom naglašavamo da se nijedan postojeći izvor vode ne bi koristio za preradu jadarita, niti za zadovoljenje potreba Projekta „Jadar“ za vodom. Projekat „Jadar“ je osmišljen tako da se preko 70 odsto potreba za vodom može podmiriti iz sopstvenih izvora, prvenstveno koristeći duboke rudniče vode, zatim putem prikupljanja atmosferskih voda, prečišćavanjem i

recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade, i vodu iz aluvijona reke Drine kod Lipničkog Šora.

Povodom izjave gospodina Đorđevića da „Rudarsko-geološki fakultet mora hitno da konstituiše katedru za moral, jer rudarenje ne može da postoji bez ljudi … ” kompanija Rio Tinto smatra da je nedopustivo konstantno šikaniranje i javno prozivanje profesora i stručnjaka koji se pozitivno izražavaju i podržavaju Projekat „Jadar”.

Još jednom naglašavamo da naučne činjenice, koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu „Jadar“ projekta u
potpunosti opovrgavaju ovakve lažne tvrdnje i potvrđuju da Projekat „Jadar“ neće ugroziti živote ljudi“ navodi se u reagovanju.