0
Tri foto-reportera Filip Krainčanić, Imre Szabo i Marko Đurica govorili su danas o svojim ratnim iskustvima u bioskopskoj sali UK Parobrod gde su predstavili i svoje fotografije, nastale u različitim ratnim sukobima.
„Jako je teško govoriti o ratnoj fotografiji jer je to iskustvo koje ne može da se poredi sa bilo kojim drugim fotografskim iskustvom, jer vam je glava u torbi“, rekao je na početku moderator okruglog stola Igor Čoko.
Prve metke sam čuo u Temišvaru, počeo je da iznosi svoje iskustvo Imre Szabo.
„Kolega me je povukao i dreknuo – lezi dole, hoćeš da pogineš. Ja sam ga pitao zašto bi mene neko ubio“, nastavio je on.
Sabo kaže da sebe ne smatra ratnim fotografom, ali je išao da pokriva rat kad god je trebalo.
„Tri puta su mi držali cev na čelu. Moram reći da je taj krug jako hladan, a sredina jako vruća“, rekao je Sabo koji je fotografisao u ratu na teritoriji bivše Jugoslavije.
Govorio je i o sukobima u Vukovaru, gde je otišao pre oslobođenja tog grada, kada su u jednoj krivini pucali na njegov auto kod Negoslavaca.
Sabo se osvrnuo i na rat na Kosovu, kada je radio za nemački Štern.
Onog dana kad su Rusi došli na aerodrom Slatina krenuo je u Beograd. U Dolini jorgovana izgubio je signal. Baš tada mu je javljeno da je ubijen novinar Šterna.
Sabovog kolegu ubio je ruski plaćenik jer mu je trebao njegov auto.
Fotoreporter Marko Đurica kaže da je imao pripremu za rad u ratnim uslovima.
„Firma neće da vas pusti na ratno područje ako ne prođete obuku. Kurs traje 7 dana i prolazi se na svake 3 godine. Osnova je prva pomoć. Ako bude trebalo da možete da spasite nekom drugom ili sebi život“, ispričao je Đurica, dodajući da ‘vas firma ne pušta na teren bez obezbeđenja, odnosno čoveka koji je nekada bio vojno lice i koji može da proceni koliko je neka situacija opasna jer ljudi ne mogu da procene koliko smeju da priđu blizu i šta smeju da urade“.
Đurica kaže da je 2009. počeo sa ratom u Avganistanu i nastavio da iznosi svoja ratna iskustva iz tog područja.
„Tu nisi mogao da ideš gde hoćeš. Ja sam bio sa američkim marincima. Iskusnije kolege iz Britanije koje su mu govorile kako da se ponašam i na šta da obratim pažnju nisu imali sreće. Jedan je poginuo u napadu, a drugi je ostao bez obe noge. Tada same shvatio da nema pravila“, ispričao je Đurica.
Filip Krainčanić, koji kao fotoreporter radi za portal Nova.rs, ispričao je svoje iskustvo iz ratom razorenog Nagorno Karabaha, gde je sa kolegom reporterom boravio krajem oktobra prošle godine.
„Doživeo sam situaciju da vidim da može da se pogine u potpuno bezazlenoj sitiaciji.
„Bili smo u blizini kasetne bombe, oficiri su davali izjavu, kroz objektiv sam video noge koje se približavaju bombi. Odgurnuo sam kolegu koji je da bi napravio fotografiju zamalo nagazio na minu. Otišli bismo svi u vazduh“, opisao je jednu od napetih situacija sa Kavkaza.
Bili smo u mestu koje je gađano dva sata pre našeg dolaska, nastavio je sa pričom Krainčanić.
„Kada smo došli napad je još trajao. Sve vreme smo tražili zaklon. Usput sam fotografisao“, dodao je on, napominjujući da su pre nego što su ušli u ratnu zonu navukli pancire i šlemove.
Pročitajte još:
