"Dobro jutro kućo stara, evo 7. januara. Pod nogama škripi slama, stig’o Božić, blago nama. Nek' vas Božija svetlost vodi, mir Božiji, Hristos se rodi!" Ovim rečima najstarija ukućanka Borka Radovanović (80) iz sela Batalage nadomak Šapca, pozdravlja članove svoje porodice već u pet sati ujutru, dok još nije svanulo. Nasmejani mališani stoje na vratima držeći jagnje staro samo 15 dana. Ekipi Nova.rs koja se obrela u ovoj domaćinskoj kući baš na Božić, kažu da je mladunče ovce njihov najradosniji položajnik.
Baka Borka priča da je godinama unazad u njihovoj porodici običaj da na Božić prvi u kuću uđe jagnje. Veruje se da će ono doneti čist život, bez tuge i patnje.
„Tako su mene učili kad sam bila mala, šta znam. Jedino naša kuća ima jagnje za položajnika, dok je u drugim domaćinstvima to uglavnom neka draga osoba. Čula sam da kod Valjeva ima jedno domaćinstvo i njima je položajnik kokoška koja leži na jajima. Kao, da bude ukućana koliko i pilića“, priča ova baka.
Baka Borka nam priča kako izgledaju običaji u njihovoj kući, osim malenog jagnjeta koje se, kako vidimo, odomaćilo u ovom domu. Među njima jedan za koji zaista nismo znali, a to je da se pečenica valja načeti pre nego što petao zakukuriče jer ćemo, prema predanju, uvek završavati svoje obaveze na vreme.
„E moja ćerko, trudim se da sačuvam običaje koliko mogu. Sećam se, pre nego što sam pošla u školu, otac nas je budio pre prvih petlova. Govorio nam je da ćemo naučiti slova pre svih, da ćemo pokupiti šljive pre svih, da ćemo dobiti bombone pre svih. Danas je drugačije vreme, ali volim kad me moja deca slušaju i kad se zajedno radujemo ovom radosnom prazniku kada se u svakoj kući, tik u zoru, čuje graja dece, iako ih u selu ima jako malo“
Baka Borka je ustala u tri sata ujutru. Kaže da je navikla da ustaje rano jer voli da sve bude spremno kada njeni unučići dođu i unesu radost u kuću.
„Legla sam odmah posle „Slagalice“ i ustala rano da bih zamesila česnicu. Dok testo polako nadolazi, naložila sam vatru, unela očišćeni kukuruz, počistila sam kuhinju i polako pripremam božićnu trpezu. Sin i snaha su u štali, namiruju stoku. Ne valja da krave, svinje, ovce i kokoši čekaju. Ako ne budu podmireni rano ujutru, onda će cele godine čekati da dobiju kukuruz, seno, vodu, a mi ćemo čekati prasiće, teliće, piliće, mleko, jaja…“.
Običaj je i da se tek rođena stoka izvede na nekoliko minuta napolje, pa je tako domaćin Goran zajedno sa unučićima prošetao tele staro samo sedam dana.
Na Božić se ništa ne radi, pa je zato stara domaćica već na Badnji dan skuvala sarmu i prokule sa slaninicom i suvim mesom, umesila oblandu, dok je njen sin ispekao pečenicu.
„Iako postimo, na Badnji dan pripremamo božićnu trpezu i sve ostalo što inače ide za Božić. Moj najstariji unuk je ranom zorom išao po badnjak. Prislonio ga je na zid kuće i tek sa prvim mrakom, uneo ga je unutra i stavio na ognjište“.
Najveći broj običaja za Božić priprema se baš na Badnje veče. Domaćica stavlja u sito kukuruz i pšenicu da bi cele godine bilo prinosa, ali i suvog voća i jabuka. Dečica bacaju kukuruz po kući jer se kaže da sve što dete, kao nevino biće, dotakne, nikne kao iz topa.
Bakini unučići uveliko su bacali kukuruz svuda po kuhinji. Nasmejanih lica i svetlucavih očiju, razigrana deca i ovog
božićnog jutra preturali su po slami ispod stola ne bi li našli bombone i koju paru.
„Kada se unese badnjak u kuću, domaćin unosi i slamu koju rastresa na mestu gde će biti postavljena večera. I dok nosi slamu, domaćin kvoca, a dečica pijuču i traže slatkiše koje smo sakrili u slami. Valja se ostaviti i koju paru, da bi bilo para cele godine kao što ima slame. Trećeg dana Božića, ova slama se odnosi u obor ili štalu, a njome su se ranije obavijale voćke kako bi bolje rodile“.
Dok čeka da se svi ukućani skupe kako bi jedni druge pozdravili na ovaj radosni dan, baka Borka priča zašto je badnjak toliko važan „gost“ na ovaj veliki praznik.
„Prema badnjaku se ponašamo kao prema živom biću. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Potom se kiti zelenim granama, ljubi, poliva vinom i žitom. Moj pokojni otac je zasečeni kraj badnjaka mazao medom i govorio kako mi za badnjakom, tako ovca za jaganjcima, krava za telićima, krmača za prasićima…“
Prvog dana Božića se ne ide u goste. Izuzetak je položajnik, prvi i jedini gost u kući koji bi, kako se veruje, trebalo da donese sreću, napredak, radost i ljubav. U porodici Radovanović, vekovima unazad, položajnik je
ovca ili njeno mladunče. Ovog jutra, radost u kuću uneo je Sima, jagnje od svega petnaest dana.
„Sima je član naše porodice, kao i njegova braća i sestre. Pre nego što sednemo za sto, moj sin unese Simu, okači mu crvenu mašnu da sluti na radost i drži ga u rukama dok džara badnjak. Valja se da svako od nas priđe šporetu i badnjakom izaziva varnice izgovarajući koliko iskrica, toliko parica, jagnjića, pilića, prasića, košnica. Sima trčkara po kuhinji ili leži na slami ispod stola, dok mi doručkujemo. Ovca je čista i nevina životinja i zato je najbolje da ona uđe prva u kuću. Ovca ne psuje, ne vređa, ne misli zlo, nije grešna. Čovek je grešan čim izgovori laž“
Posle džaranja badnjaka, svaki ukućanin uzima dren, zalogaj pečenog srca od praseta i malo pečene jabuke.
„Sve zavisi od kuće do kuće. Neko kao prvi zalogaj stavlja u usta med i orase, neko jede džigericu od praseta. U našoj kući se mora uzeti jedan dren da bismo bili zdravi kao dren i malo srceta. Ostalo se ostavi pored badnjaka, pa se ponovo u toku dana, za ručak, a kasnije i za večeru, opet uzme malo srceta od pečenice“.
Pre nego što otpočnu božićni doručak, Radovanovići se mole Bogu uz „Oče naš“ i zahvaljuju se na današnjem danu.
„Hvala Gospodu Bogu na ovom parčetu hleba. Hvala mu na čaši vode, na svemu što se nalazi na trpezi. Nek da svakom ovoliko koliko je dao nama i nek imamo svake godine kao i sada. Domaćin lomi božićnu pogaču, odnosno česnicu preko glave, a onda, komad po komad pruža svakom ukućaninu, ne gledajući da li u nekom od njih viri para. Ubacila sam novčić od pet dinara jer je krupan, da bi ga deca lakše pronašla. Bilo ko da pronađe paru, dobro je, ali ja volim da to bude
jedan od njih jer su mali, pa se obraduju kao da su pronašli čokoladu. Njihov smeh u kuć ije neprocenjiv. Nek Gospod Bog da svakoj kući smeha kao nama.
Dok baka Borka prevrće sarmu, deca trpaju u usta pogaču kako bi što pre pojeli i ponovo dobili parče u kojem će pronači novčić. Pored hrane i vina, na stolu gori sveća zabodena u sito sa žitom i novčanicama od hiljadu dinara.
„Veruje se da sve što se uradi na Božić, radiće se cele godine. Zato se na sto stavljaju pare, služi se najlepša hrana, slušaju se narodne pesme, pevuši se, igra, smeje… Kada završimo doručak, sto se ne rasprema. Običaj je da hrana na stolu bude do Svetog Stefana, samo se stavi u frižider ono što mora. Tako nam se oči slade hrskavom pečenicom iako više ne jedemo i u sebi ceo dan priželjkujemo da nam svaki dan bude ovako“, kaže ova baka za naš portal.
BONUS VIDEO: Božićne poruke – da se volimo, a ne mrzimo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar