Radovanović: U Srbiji se ne mogu dogoditi jaki zemljotresi, ali treba da budemo spremni

Seizmološkinja Slavica Radovanović izjavila je danas da se u Srbiji ne mogu dogoditi jaki zemljotresi jačine od sedam stepeni Rihterove skale, kao što je to bio slučaj sa zemljotresom u Turskoj, ali da svakako treba da budemo spremni na potrese kakvi bi mogli da se dogode na našem području.

„Naš položaj na ovim prostorima istočnog Mediterana je takav nas okružuje nekoliko velikih regiona, u kojima se beleže snažni zemljotresi, a to su Turska, Grčka, Bugarska i Rumunija. Svi ti regioni imaju mnogo jače zemljotrese od nas“, rekla je seizmološkinja.

Kako je objasnila, mi se nalazimo u centralnom prostoru, gde seizmička energija stigne već potrošena.

Ona je ukazala da moramo biti spremni na zemljotrese kakvi bi se mogli dogoditi na našem području, a to bi, kako kaže, značilo da nam se ništa loše neće desiti ako na vreme pripremimo objekte na te zemljotrese kakvi se kod nas mogu dogoditi.

#related-news_0

Dodala je da naši zemljotresi imaju jačinu do magnitude šest na Rihterovoj skali i da za zemljotrese te jačine treba da se pripremamo.

„Rihterova skala nije ograničena. Do sada su najjači zemljotresi imali jačinu od 9,4 a nikad se nije dogodio jači zemljotres, ali kad bi bio magnitude deset, ubrzanje koje bi tlo dobilo bilo bi toliko da bi moglo da se lansira kao raketa. Iz tog razloga smatramo da je njena fizička ograničenost na 9,5 jedinica Rihterove skale“, rekla je Radovanović.

Ona je istakla da, kada se govori o zemljotresima na prostorima Balkana, treba sagledati šta se dešava u okruženju – na teritoriji celog Balkana.

Ukazala je na zbijenost na našem prostoru i objasnila da u određenim ciklusima, kad se nakupi dovoljno seizmičke energije, počnu da se dešavaju jaki zemljotresi na glavnim izvorištima.

Dodala je da zemljotresi ne izazivaju jedni druge, već da se posledično dešavaju jedan za drugim, jer su oni deo jednog istog ciklusa.

„Kad pogledate kako se razvija seizmička aktivnost u okruženju i kod nas, očigledno je da su dva pravca aktivna, mi smo svi tu nagurani jedni duž drugih i kretanja sa jednog prostora se onda prenose na druge. Zemljotresi ne mogu da izazovu jedni druge“.

Ona je istakla da su zemljotresi u Vranju deo razvoja seizmičke aktivnosti poslednjih godinu dana od Mladenovca, preko Jagodine i Kruševca, koji čine jednu liniju zemljotresa

„Vranje ima svoj jak zemljotres iz 1755. godine koji je imao magnitudu nešto malo preko pet, najverovatnije, s obzirom da se radi samo o arhivskim opisima, teško je to proceniti. Tako da je taj razvoj sezmičke aktivnosti od Mladenovca preko Jagodine, Kruševca, poslednjih godinu dana je jedna linija zemljotresa koji je jedna sezmička aktivnost koja se polako razvija u vremenu“, istakla je Radovanović.

Dodala je da se planiraju i dizajniraju projekti koji mogu da podnesu zemljotrese bez većih šteta i da se nada da oni koji su zaduženi za kontrolu izvođenja radova to kontrolišu.

„Ako na vreme počnemo da gradimo kako treba ili ojačamo objekte, nećemo imati ni velike štete, a pogotovo ne žrtve. Najopasnije je graditi na rastresitom nevezanom tlu u dolini reka. Jako je važno da se poštuju propisi i da se istraživanja tla, jer lokacija na kojoj ste može da vam duplira uticaj zemljotresa“, naglasila je ona.

Ona je rekla da se u slučaju zemljotresa ne treba uspaničiti, iako ljudi osete adrenalin, već se treba sakriti – po mogućstvu ispod masivnog stola.

„Za bilo kakav zemljotres prvo treba shvatiti da će on vrlo brzo proći i da treba imati spremnu reakciju – da znate u svom stanu gde je najbolje da odete, a u svim modernim stanovima to bi bio sto, koji treba da bude masivan. Ako ste spavali, pa ste se probudili, znajte da je taj zemljotres kod vas imao intenzitet od pet stepeni po Merkalijevoj skali, i ako ništa drugo niste primetili – slobodno nastavite da spavate“, zaključila je Radovanović.