3
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da trenutni soj korone, koji je prisutan u Americi, Evropi, pa i kod nas, potiče od omikron varijante, koja je mnogo blaža od prethodnih varijanti, te nemamo razloga sada toliko da se plašimo, jer su vuhanska i kasnije varijante obično vodile težoj kliničkoj slici.
On, međutim, ukazuje da je kovid i dalje ozbiljna bolest, i da čak i ako nemate izražene simtome, postoji rizik da dođe do dugog kovida.
„Kovid je tada iscrpljujući mesecima ili čak više od godinu dana, kada je čovek malaksao, iscrpljen, kada ima problem sa memorijom, kada ima niz različitih simptoma. Kovid napada sve organe. Čak i blaga klinička slika može da dovede do oštećenja srčanog mišića, do tromboza i embolija. Dakle, čak i oni koji kažu da su tri puta preležali kovid, bolje je da spreče četvrto zaražavanje, jer svaka nova epizoda nosi sobom određene rizike“, upozorava Radovanović, piše N1.
Komentarišući da su se ovih dana pojavile vesti o zaražavanju američkog predsednika Džozefa Bajdena, ali i naših političara, premijera Miloša Vučevića i ministra građevinarstva Gorana Vesića, i da li to znači povratak korone na velika vrata, on kaže da ne znači baš, ali da bi „više voleo da je bolest ostala ograničena na političare, ali ona pogađa i ostale građane“.
„Što se političara tiče, to je kod njih profesionalni rizik. Oni dolaze u kontakt sa toliko ljudi da objektivno su pod većim rizikom i nije čudo što obolevaju. Jedino evo pokazalo se da smo u tom pogledu svi ravnopravni. Čak ni Bajdenu nisu mogli mnogo da pomognu. Dali su mu neki pakslovid, lek koji se pokazao da ima minimalne, ako uopšte ima pozitivne efekte, ali ostalo je sve takozvana simptomatska terapija. Dakle, mi nemamo lek koji će učiniti da bolest nestane kao rukom odneta i onda zavisimo ako je temperatura visoka, snižavamo temperaturu, dovoljno tečnosti i tako dalje. Zbog toga, to je razlog više da se čuvamo te zaraze“, navodi on.
PROČITAJTE JOŠ
Dodaje da ono što nam se desilo pre četiri-pet godina jeste bio zemljotres, a sada su još potresi.
„I ovaj tekući talas, posledica je s jedne strane, kako se procenjuje u Evropi i u Severnoj Americi, neuobičajeno visokih temperatura, pa su onda ljudi mnogo više u zatvorenom nego što bi inače bili, zbijeni, i onda se lakše prenose ti respiratorni virusi“, kaže Radovanović.
Navodi da se, s druge strane, javila ta nova varijanta i da će na duge staze sudbina tog virusa biti da će biti sličan gripu, ne baš ograničen samo na 10-12 nedelja tokom zime, javljaće se ravnomernije tokom godine, ali imaće taj zimski vrh, „i nekako ćemo se navići na to“.
Kaže i da je ovaj novi soj izgubio jednu karakteristiku na svom šiljku, „i onda, ako vi imate dovoljno odbrambenih snaga da se zaštitite od prethodnog soja, ovaj novi ne možete da prepoznate, i onda takav sloj lakše napravi štetu“.
Na pitanje da li su i dalje pod rizikom oni sa hroničnim bolestima, on kaže „apsolutno“, ali dodaje da su i mladi pod rizikom da dobiju produženi kovid, kao i stariji, ljudi sa šećernom bolešću, gojaznošću, a najviše oni koji imaju transplantirane organe ili primaju terapiju koja ciljano snižava otpornost.
A kako tumači to što je u Grčkoj od 8. do 16. jula bilo 26 smrtnih slučajeva izazvanih kovidom, i koliko su ugroženi turisti koji tamo idu na letovanje, navodi da je tačno da na letovanju čovek dolazi u kontakt sa mnogo sveta, „na plaži je doduše sam, ali uveče, kafići, druženje, tako da jeste rizik veći, ali postoji dodatni rizik dok vi stignete do Grčke, znači vi se truckate u autobusu sa 50 i više ljudi, od kojih je dovoljno da bar jedan bude zaražen, pa da rizikujete obolevanje“.
Na to da li onda u tom slučaju savetuje da se opet nose maske, on smatra da kod nas maska socijalno nije prihvaćena, „pametni ljudi u Japanu, Kini, Južnoj Koreji, nose masku čak i kada zapreti grip, maska je efikasna, ali kod nas ljudi kad stave masku osećaju se nelagodno, kao da ih je sramota“.
No, ističe da je vrlo važno da naše zdravstvene vlasti uzmu ovu situaciju ozbiljno, i da najesen nabave vakcinu, jer ugroženi građani imaju prava da budu zaštićeni.
A upitan ima li testova i gde građani mogu da se testiraju, on kaže da se testiranje sprovodi, ali ne u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, „odnosno ordinirajući lekar donosi oidluku da li neko treba da se testira ili da li ima promene na plućima, onda ga šalje u sekundarnu ili tercijarnu zdravstvenu ustanovu, i onda se dalji postupak tamo obavlja“.
Dodaje da se sada ne testira svako ko sa temperaturom i kašljem dođe u dom zdravlja, jer je sada strategija izmenjena, jer se sada kovid tretira kao svaka druga respiratorna zaraza.
