U jednoj ruci volan, u drugoj mikrofon, tako Radovan Seratlić, reporter TV Nova prati studente koji su biciklima krenuli u Strazbur. Radovan, inače pasionirani biciklista, nije imao dileme da se upusti u avanturu zvana Tura do Strazbura, dugu više od 1.300 kilometara. Svakog jutra na Nova.rs čitajte njegove impresije sa ovog neverovatnog putovanja.
Piše: Radovan Seratlić
Prvi dan je bio dovoljan da se oni uvere da mogu da vozim s njima, a meni da potvrdim da ovu generaciju ne smemo izneveriti. Kada su mi neki od njih rekli da su 2005. godište, prestao sam da ih molim da mi ne persiraju. Krenulo je napeto, jer od svog čvrstog protokola ne odstupaju.
Uprkos pokušajima da im objasnim da televizija traži uslove, kompromise i rešavanje u hodu, nijednu odluku nisu doneli bez mišljenja većine. Svestan da je geslo studenata da nema lidera, da nema isticanja individua, želeo bih da sve studente bicikliste već za nekoliko dana upozna Srbija. Da znaju njihova imena, njihove hobije, interesovanja, karaktere.
Jednog sam već nazvao „raketa bez navođenja“, DIF-ovac iz Beograda, koji se samo pojavi, prošparta pored kolone, iskoči s boka. Nadimak se primio i kod ostalih, jedva čekam da stane pred kameru. Među njima ima profesionalnih triatlonaca, ali i najobičnijih bicikala kupljenih tek da bi moglo da se krene.
Tu su 71 momak i devet devojaka. Parola „niko nije umoran“ nije lažna, oni se smeju i posle 110 kilometara i devet sati vožnje bicikla po kiši, vetru i suncu. Za sedam dana u podnožju Alpa najavljuju sneg, tuda treba da prođemo.
Dijaspora čeka, a organizovala se baš kao i studenti. Posteljine pod konac utegnute čekaju decu koja su u daljine krenula da bi se vratili. A možda vrate i njih.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare