Radmila Petrović, je omiljena pesnikinja toliko velikog broja ljudi zbog svog talenta za poeziju, ali i talenta za istinu u kojoj svi možemo da se prepoznamo. Prenemaganje nikad nije bilo u maniru pesnikinje koja je iz malina došla u Beograd i otkrila nam sasvim novi svet. Gostujući u podcastu Snaga uma na Nova.rs u razgovoru sa Miljanom Nešković zablistala je u punom sjaju dok je govorila o naučenom roditeljskom licemerju u Srbiji, pritiscima koje žene na selima trpe kako bi se „ostvarile kao majke“, ali i samopoštovanju koje je od malih nogu gradila sama, što preporučuje svima.
Upropasti nas „sveto roditeljstvo“
„Mislim da je kod nas u kulturi pogrešno postavljeno to sveto roditeljstvo. Kao da su deca sama tražila da se rode i sad je roditelj taj koji se žrtvuje. Ne uzimamo u obzir da roditelji stvaraju decu da udobvolje svoje različite psihološke potrebe. Imaš pritisak društva da budeš roditelj, pa kad rodiš to dete svi će da ti se skinu s vrata i da te puste da živiš. Pa onda konačno imaš nešto svoje… Različite egoistične potrebe se kroz roditeljstvo ocrtavaju, ali ne, ovde je roditelj sveti, i ako kažeš nešto protiv toga ili zameriš nešto roditeljima oko toga kako su odigrali svoju roditeljsku ulogu, ti si se protiv svetinje okrenuo. Mislim da ne mora tako da se posmatra. Roditelji i te kako uzimaju od svoje dece“, objasnila je Radmila i potvrdila da je to manir koji su i oni od svojih roditelja uglavnom pokupili.
„Različiti su razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da imaju potomstvo. Sada kada sam ja odrasla, makar fiziološki da budem majka, razmišljam – znači aha, ja donosim odluku da li hoću ili neću, a mene su učili da su oni to morali, da su se žrtvovali za mene i da sam ja kao neki teret. Dakle, oni ulažu i sve rade zbog mene. Mislim da su roditelji u Srbiji jako
sposobni da od sebe naprave žrtvu. Onda kad odrasteš i kad shvatiš da si ti taj koji odlučuje o svom životu, da li ćeš imati decu, koliko ćeš ih imati, kako ćeš ih odgajati… Da li ja sada treba da rodim dete i da ga optužujem za sve što ja nisam postigla u životu? Kao nisam zbog njega… Ima tu mnogo loše postavljenih stvari. Deca su odličan alibi za sve što nisi postigao u životu, jer onda imaš koga da optužiš, odnosno za koga si se nešto žrtvovao. Naravno, roditeljska uloga je jako teška. Ako si čovek koji zaista razmišlja, mislim da je potrebno dosta hrabrosti da se odlučiš da zaista budeš roditelj. Za one koji zaista razmišljaju i ne prate ono što im društvo nameće, odluka da budeš roditelj je jedna hrabra odluka“, objasnila je Radmila Petrović i osvrnula se na to kako je u njenom selu Stupčevići i dalje kod mnogih glavna tema to kada će ona da rodi, čak i pored svih književnih uspeha koje je već sada ostvarila i nastavlja da ostvaruje.
„Rodi decu, posle će sve da ti teče u životu…“
„Kad odem na selo, prvo se pita kad ću ja da se udam. Čiča mi kaže – Mile, udaj se, rodi decu, posle će sve da teče u životu… A ja stvarno ne vidim kako će to da teče. Tamo odakle sam ja jako je bitno da imaš dete, ako nemaš dete ti si niko i ništa. Onda idu priče o tim uspešnim ženama, kao džaba joj sve ako nema dete, za koga ona to radi… Uopšte nema tog izbora. Toliki je pritisak da nema načina da ne podlegneš tom pritisku ako živiš tamo“, zaključila je.
Nije se rodio taj koji će Radmilu potcenjivati Radmila Petrović je iz sela Stupčevići došla u Beograd kako bi studirala na Ekonomskom fakultetu. Iako je tada Beograd zamišljala kao mnogo glamurozniji grad, nikad nije upala u zamku nezdravog dokazivanja niti imala takozvane komplekse pred onima koji su bogatiji od nje, dolaze iz beogradskih akademskih porodica ili imaju neku drugu površnu superiornost u odnosu na njenu životnu priču i polaznu tačku. U razgovoru sa Miljanom Nešković objasnila je korene zdravog samopoštovanja i samosvesti koji je danas čine stabilnom osobom, ali i njenoj poeziji daju specifičnu snagu.
„Ja sam od malena bila suočena sa nepravdom. Videla sam kako žive žene oko mene. Bila sam mala i jedino što sam znala je da se nije rodio taj koji će mene potceniti. Ja sam rasla s tim stavom – možda je svima vama oko mene bila naneta nepravda, ali meni niko neće naneti toliko očiglednu nepravdu. S tim stavom sam ja krenula iz svoje porodice“, rekla je Radmila i objasnila da se još u selu susretala sa nezdravim podelama u društvu.
„U osnovnoj školi, par nas nije bilo iz porodica u kojima su roditelji vlasnici kafana, tekstilnih nekih pogona i tako dalje… Sećam se iz prvog razreda da par nas niko nije pitao kako se zovemo. Učiteljica je krenula sa – aha, ti si unuk tog, tebi je majka učiteljica, tebi je otac ovaj… I nakon tri godine sam shvatila da mene prvi dan škole niko nije pitao
kako se zovem. To me sada pogađa. Kada sam bila mala nisam ni bila svesna koliku nepravdu neko može da doživi, ali sam i tada znala da niko mene neće smeti da dira u školi. Niko me nije zadirkivao, prosto to je bilo pitanje stava. Ako ti ne poštuješ sebe, niko te neće poštovati“ istakla je Radmila Petrović.
Oslanjam se na to što sam juče učila 16 sati, a ne na tatin automobil
„ Ako ti nemaš čime da se ponosiš, na primer neku dobru familiju, akademsku familiju, ili neko bogatstvo, neku vrstu renomea, onda razmisli kroz koje si poteškoće prošao. I ja sam tako razmišljala. OK, ja sam neko ko je juče učio šesnaest sati, zašto bih ja dozvolila bilo kome da mene potceni. Ja sam neko ko je bio tužan po tom i tom osnovu pa je
preživeo, ja sam neko ko je prebrodio to i to, ja sam neko ko je došao u veliki grad i opstao u ovom gradu, opstaću u bilo kom gradu. Mnogi koriste tako nešto vidljivo, kao što je familija, da se na to oslone, pa posle imaju problem. Mislim da je mnogo bolje kada nađeš snagu u sebi i nekoj teškoći koju si preživeo. Svako ima neku svoju teškoću i svakome je negde teško, bio bogat ili siromašan. Te situacije u kojima smo se osetili neprijatno pa to prebrodili, kad nam je bilo teško pa smo to prebrodili, kad smo se mnogo trudili… Uspeli ili ne uspeli, ali sutra mogu da kažem sebi – ja sam onaj čovek koji se mnogo trudio. To je izvor mog samopoštovanja i to preporučujem mladim ljudima kao izvor
samopoštovanja, jer se to nikad neće izmaći. Vi nikad nećete izgubiti sebe. Ako se oslanjate na tatin automobil, mamu ili tako nešto, onda ste u problemu. Imam druga koji se oslanja na to što su mu roditelji lekari i svi žele da se druže s njim da bi imali gde da idu kod lekara. Kad su oni otišli u penziju, počelo je da se rasipa njegovo društvo i to je već problematično. Bolje je da imaš stabilnije osnove samopouzdanja i samopoštovanja“, rekla je Radmila Petrović u novoj epizodi podcasta Snaga uma na Nova.rs.
BONUS VIDEO: Pogledajte ceo podcast Snaga uma sa Radmilom Petrović:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare