11
Oduvek je malina važila za crveno zlato jer je srpskom seljaku donosila dosta prinosa i dobru zaradu. Svako ko uzgaja ovu voćku, "ubija" se od posla, ali kako u narodu kažu, i od para. Tako je barem bilo jedne godine kada je malina bila skuplja od nafte i mesa, s otkupnom cenom do 850 dinara po kilogramu. Nažalost, ove brojke su sada nedostižne za uzgajivače malina, s obzirom da im otkupljivači nude svega 250 dinara. Mileta Pilčević (39) iz Arilja čija porodica više od pola veka gaji i bere malinu i od toga živi, priča za Nova.rs koliko je ovaj posao krvav, a trenutno neisplativ. Poručuje da se više neće mučiti i da će, po svemu sudeći, dići ruke od svega i pustiti malinjake da zarastu u trnje.
Poljoprivrednik Mileta Pilčević iz sela Bogojevići kod Arilja koji uzgaja malinu otkad zna za sebe, očajan je zbog male otkupne cene koju njemu i njegovim saborcima u ovom poslu nude otkupljivači, a to je 250 dinara po kilogramu.
Prošle nedelje predstavnici svih malinara među kojima je i Mileta, bili su na sastanku sa predstavnicima vlasti u Ministarstvu poljoprivrede, kako bi došli do zajedničkog dogovora oko otkupne cene maline.
Iako su verovali da će pronaći rešenje kojim će biti zadovoljne obe strane, to se nije dogodilo. Ogorčeni Mileta kaže da mu nije jasno zašto država potcenjuje srpskog seljaka, kad od njega ima najveću korist.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ja sam se rodio u malinama. Od malih nogu su nas vodili u malinjake i tako smo vremenom i učili o tome kako se malina uzgaja, a da ne govorim što sam gledao roditelje kako rade od jutra do mraka, bilo da pada kiša, grad, duva vetar ili peče Sunce. Uzgajanje malina se u našem selu prenosi s kolena na kolena, tako da i nisam želeo time da se bavim, morao sam. Ali ja sam želeo jer su maline rezultat našeg truda i rada, pošten proizvod koji smo s puno znoja i ljubavi napravili. Nažalost, za to nismo nagrađeni“, kaže nam Mileta.
Pilčevići obrađuju oko četiri hektara zemlje na kojoj gaje malinu i kupinu.
Gazda Mileta kaže da je sadnja maline mnogo teža i komplikovanija, nego što neki misle. Ona nije kao sadnja jabuke – jednom zasadiš drvo, a svake godine bereš plod. Naprotiv, maline se sade svake godine.
„To što će neki reći da posla s malinama ima dva meseca, a proizvođači teže samo dobro da zarade je jedna velika neistina. Ko ima neke ozbiljnije površine maline i od toga živi, ima posla preko glave. Dakle, od revidbe stare prošlogodišnje maline, pa do odvezivanje nove, čišćenja zasada, pleljenja, kopanja… Sve je to ručni rad, zato malina treba da ima cenu jer to nije industrijska malina koju sadi kombajn i gotovo, a posle je obere. Ovde je sve vezano za ruke čoveka“, naglašava naš sagovornik.
Dodaje da se samo prskanje maline, odnosno tretiranje hemijskim sredstvima obavlja mašinom.
„Tako se pršće malina samo ako je ravan teren, dok po brdima ljudi vuku creva za sobom i prskaju ručno, jer je teren nepristupačan. Znači, čovek je ključan u ovom poslu i zato malina uvek ima dobru cenu, ali ovo je sada propast. Često čujem kako kažu da malinari svake godine traže veću cenu, dok se oni koji gaje jabuke ne žale. Pa čekajte, jabuka se jednom oreže i jednom obere ručno, sve ostalo se radi mašinski“, objašnjava Mileta.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
3
Na sve to, kaže naš sagovornik, treba dodati radnike kojima je nadnica za berbu malina 4.000 dinara.
„To je prosek dnevncie i pre berbe. Ja imam radnike koji mi pomažu pre nego što počne berba jer ne mogu sam fizički da stignem da uradim to što treba, a ni vremenski. A onda mi kažu: Što si sadio toliko maline? Pa da bih došao do neke zarade i živeo. Moramo živeti. Neko radi u firmi, a ovo je moja firma. Malinjak je firma srpskog seljaka“.
Malina je iz godine u godinu sve jeftinija. Zbog toga su mnogi malinari odlučili da je još više posade. Međutim, sada su došli do „nema dalje“, kaže Mileta
„Više ne vredi saditi. Džaba ti i 100 hektara kad je ona džabe. Pazite, 2008. godine malina je plaćena 205 dinara, meni lično. A sada je 2024. godina i cena je opet dvesta i nešto dinara. Da li je to moguće i realno? Šta je 200 dinara bilo pre 16 godina, a šta je sada? Ništa. Ne treba zaboraviti kakve su tada bile cene rada, đubriva, goriva, hemijskih sredstava. Smešto je uopšte što pričamo o ovoj ceni maline, zaista“, ogorčeno kaže on.
Mileta godišnje proizvode oko 35 tona maline i kupine. Kaže da je nekada mogao od toga da živi, dok danas on i njegova porodica pokušavaju da prežive.
„Prošle godine je cena maline bila 200 dinara, a pretprošle malo veća, pa su ljudi imali novca u zalihama da doplate za nadnice i ostale radove. Ali, s otkupnom cenom od 200 dinara prošle godine i sada sa ovom od ove godine, mi smo u još goroj situaciji jer nemamo iz čega da doplatimo. Jedino da počnemo da prodajemo mehanizaciju Arapima i da ih pustimo da dođu da nasele ovo područje koje je vekovima poznato po malini. Ogorčeni smo, ogorčeni“, ističe on.
Podseća da je Institut u Čačku proračunao cenu koštanja od 240 dinara po kilogramu s prinosom od 100 kilograma po aru, a ove godine je prinos manji zbog mraza i snega.
„Ta cena od 250 dinara koja se nudi je ustvari cena naše proizvodnje. A gde je zarada? Zašto se mi onda bavimo ovim ako radimo samo za troškove proizvodnje, za otkupljivače, radnike, hemijske kuće? Sramota. Od tolike malina, moja supruga, dva sina i ja ne možemo da živimo. Mi ne tražimo luskuz, nikakvo bogatstvo, stan na moru ili na planini koji ima svaki naš otkupljivač, verujte. Mi ne tražimo luksuznog džipa, mi tražimo džipa koji može da ide u njivu i koji treba da nam olakša posao“, objašnjava ovaj malinar.
Nekada je malina bila crveno zlato, podseća Mileta, a danas je ostala samo crvena.
„Region je živeo od proizvodnje maline. Malina je odgajila mnoge porodice, doktore, profesore i naučnike. Malina je školovala mnogo njih jer se moglo, bila je dobra plaćena i zato je bila crveno zlato. A danas? Uništavamo nešto od čega i država ima korist s obzirom da se sva malina izvozi. Razmišljam da sve ovo prodam, a ako ne budem mogao, neka raste u trnje. Što bih moja dva sina zarobljavao ovim poslom, da budu sami sebi robovi kao što sam ja sada? Mnogo ljudi je otišlo iz Srbije, naći će se negde mesto iza nas. Niko se nije vratio jer je propao. Propali su samo oni koji nisu hteli da rade, a mi smo, verujte, navikli na rad“, kaže Mileta.
BONUS VIDEO: Malinari upozorili državu blokadom u Rogačici: Crveno zlato umesto u hladnjači završilo prosuto na ulici
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
