Od kada je 2005. godine izmenama u zakonu prvi put dozvoljeno privatnim licima da koriste poligraf u privatne svrhe praktično je to značilo početak upotrebe poligrafa u privatnom sektoru u Srbiji. Nešto što je u Americi predstavljalo normalnu praksu još od 60-tih godina prošlog veka, u Srbiji je tek postalo legalno 2005. godine.
Kada je poligrafija počela da se koristi u Srbiji?
U samim začecima poligrafije u Srbiji usluga nije često korišćena jer većina javnosti nije nije imala saznanje o postojanju takve usluge u Srbiji pa je upotreba bila retka. Bilo je potrebno vremena da se svest o postojanju nove usluge razvije. Tek oko 2010. godine u Srbiji detektivska agencija prva počinje da reklamira uslugu poligrafskog testiranja u privatne svrhe kao deo poslovne ponude. U početku to je bila jedna od usluga koje su se ređe koristile u detektivskom svetu. Mali broj ljudi je znao za postojanje detektivskih agencija uopšte, a kamoli za poligrafsko testiranje u privatne svrhe, odnosno, za mogućnost sprovođenja takvog testa izvan okvira policije.
Kako je to na početku funkcionisalo?
U samom početku i razvijanju ove delatnosti u Srbiji testovi su najčešće bili vezani za testiranja vezana za preljubu i uopšte sumnje na neverstvo u emotivnom odnosu. Nakon nekog vremena poligraf počinje da se primenjuje i prilikom testiranja osumnjičenih za kućne krađe. Međutim, i dalje je privatni detektiv predstavljao jedinu osobu kojoj su građani mogu da se obrate kako bi došli do privatnog poligraf testa. I to bi u to vreme izgledalo tako što bi privatni detektiv pozvao lice koje je penzionisano a koje je radilo u MUP-u kao poligrafski ispitivač pre nego što je otišlo u penziju. Zatim bi penzionisano lice po pozivu došlo u poslovne prostorije detektivske agencije i sprovelo poligraf test. U suštini, to lice je u to vreme moglo bukvalno da radi šta god hoće i da to niko ne proverava ni supervizira. U to vreme niko nije znao kako izgleda poligraf, a kamoli kako treba da izgleda validan proces poligrafskog testiranja. Znači nije postojalo nikakvo verifikaciono telo koje bi kontrolisalo kvalitet tog poligraf testa. U to vreme nije postojao ni zakon o detektivskoj delatnosti, ni sistem licenciranja za privatne detektive, a kamoli za poligrafske ispitivače. Poligrafski ispitivači u MUP-u imaju odličnu osnovnu obuku, to niko ne poriče. Međutim, oni nemaju apsolutno nikakvu kontinuiranu obuku nakon te osnovne obuke. Šta to znači u praksi? Znači da Vas je u to vreme testiralo lice koje je prošlo obuku pre 30 godina i nakon toga se nije usavršavao. Znači da su klijenti dobijali poligraf test onakav kakav se sprovodio pre 30 godina. A mnogo toga se promenilo od tada. Sve se promenilo. U poligrafska istraživanja se ulažu višemilionske sume svake godine i stalno se usavršavaju svi aspekti poligrafije. Kako u to vreme u Srbiji javnost ništa nije znala o poligrafu, ta situacija je omogućavala tim licima da mogu da rade šta god hoće, bez ikakvih posledica.
Situacija se menja 2015. godine.
Tada Srbija prvi put dobija zvanično licencirani Poligraf Centar sa sedištem u Beogradu koji je osnovao licencirani poligrafski ispitivač, koji je u Americi prošao specijalističku obuku u najboljoj poligrafskoj školi na svetu. Kao najbolji u svojoj klasi imao je dovoljno znanja da osnuje i licencira prvi i jedini zvanično akreditovan Poligraf Centar u Srbiji. Time se sve promenilo u ovoj delatnosti u Srbiji. Kvalitet testiranja u globalu se značajno poboljšao, način rada, formati pitanja, oprema, sve je podignuto na svetski nivo i u skladu sa svetskim standardima. Testovi se sada rade na drugi način, na, zapravo, jedini pravi i validni način, poštuju se svi propisi, sve je supervizirano od strane regulatornih tela i konačno građani Srbije imaju u svom glavnom gradu prvu i jedinu profesionalnu instituciju kojoj mogu da se obrate i da dobiju uslugu validnog i najkvalitetnijeg poligraf testa trenutno dostupnog na svetu.
U Poligraf Centru postoje izuzetno visoki standardi, kako posedujemo najvišu licencu koja postoji u svetu poligrafa, kako bi je zadržali, svaki poligrafski ispitivač mora jednom godišnje da ide u Ameriku na stručno usavršavanje od najmanje 40 sati predavanja kako bi održao neophodni nivo znanja i ostao u toku sa svim najnovijim dostugnućima u svetu poligrafije kao što su poligrafska oprema, tehnike ispitivanja, formati pitanja, eksperimenti, saznanja… Centar koji makar jednu godinu ne usavrši svoje ispitivače automatski gubi ovu prestižnu licencu. Kako svaki ovaj put košta namjnanje pet do šest hiljada evra (bez obnove opreme i članstva) onda Vam je jasno da mi sve ovo shvatamo veoma ozbiljno i ulažemo u kontinuiranu edukaciju i usavršavanje ogromna sredstva i to je činjenica zbog koje jesmo jedini profesionalni centar u Srbiji, i zbog čega kvalitet našeg poligrafskog testa ne može da se poredi ni sa jednim drugim u Srbiji, kao i u regionu. Sve ovo može svako da proveri na sajtu svetske poligrafske asocijacije. Osnivanje prvog i jedinog Poligraf Centra u Srbiji je promenilo celo tržište i podiglo kvalitet poligrafskog testiranja i postavilo nove standarde u ovoj oblasti, a od svega toga najviše koristi imaju klijenti jer konačno dobijaju standardizovan i validan poligraf test.
Kakva je danas situacija?
Danas, situacija u ovoj delatnosti je daleko drugačija nego ranije. Danas, većinu klijenata čine kompanije, većinu usluga su poslovni poligraf testovi. Provera kandidata za posao, industrijska špijunaža, sprečavanje „curenja informacija“, provera zaposlenih… I dalje ima privatnih testova, ali za daleko raznovrsnije tipove testova. Zahvaljujući ogromnoj ekspanziji i popularnosti poligrafa, za šta možemo da zahvalimo političarima, ali i raznim šou programima, svest o poligrafu se izuzetno raširila, pa se sada sprovodi daleko veći broj poligrafskih testova nego što je to slučaj bio ranije, i taj broj je u stalnom porastu. Ono što javnost tek treba da spozna jeste da se poligraf ne koristi samo u post incidentnim situacijama, nego se koristi pre svega preventivno i tu leži njegova najveća moć i najbolja primena, ali više o tome u nekom drugom članku.
BONUS VIDEO: Pravnik Vladica Ilić o poligrafskom testiranju i kako ga naše pravosuđe prepoznaje