Gradilišta na sve strane - idilična slika Beograda koju narušavaju nesavesni investori i zgrade koje se prave mimo svih pravila i mimo očuvanja bezbednosti građana. Poslednji primer koji je mogao da ima i fatalne posledice je rušenje zgrade u Vidovdanskoj na Vračaru. To je bio povod za razgovor sa dekanom Građevinskog fakulteta Vladanom Kuzmanovićem.
1. Kako nam se dogodila Vidovdanska i ko je odgovoran?
Prema informacijama kojima raspolažem i na osnovu snimaka rušenja dela objekta u Vidovdanskoj ulici 2A, do ovog nemilog događaja došlo je posle niza propusta gotovo svih učesnika u projektovanju i izgradnji susednog objekta. Početak je bio izmena lokacijskih uslova. Naime, lokacijskim uslovima iz 2019. godine bila je predviđena izgradnja objekta sa 5 etaža (podrum, prizemlje, 2 sprata i povučeni III sprat), a novim uslovima (koje je izdao Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda 26.02.2021 godine) dozvoljena je izgradnja objekta od 8 etaža (2Po+Pr+4+Ps). S pravom možemo postaviti pitanje ko je inicirao i ko je odobrio ovakvu izmenu planske dokumentacije. Šta se izmenilo u ovom delu Opštine Vračar da bi bila dozvoljena gradnja objekata koji imaju 3 etaže više? Nemam dilemu da je jedini razlog sprega kapitala i korupcije. Ako tome dodate nesolventnog i nesavesnog investitora, greške u projektovanju i/ili izvođenju, jasno je da drugačije i nije moglo biti.
2. Kako preduprediti ovakve slučajeve?
Jedini način na koji se ovo može preduprediti jeste da se strogo poštuju pravila struke: od planiranja i urbanizma, preko projektovanja i tehničke kontrole, do izgradnje i nadzora u toku građenja. Nažalost, struka se često povija pod pritiskom kapitala i politike, pa su ovakvi i slični slučajevi mogući. Mora se zaoštriti individualna profesionalna odgovornost svih inženjera koji učestvuju u realizaciji objekata, pod pretnjom oduzimanja licence, što je predviđeno važećim Zakonom o planiranju i izgradnji. Pored toga, izvođačke firme moraju imati tri polise osiguranja: za radnike i opremu, za ugovorene radove i za osiguranje trećih lica od mogućih šteta. Upravo ovo poslednje je ključno u konkrentom slučaju. Da je izvođač imao takvu polisu, stanari urušenog objekta mogli bi od osiguravajuće kompanije da dobiju obeštećenje. Naravno, jasno je da samo ozbiljne izvođačke firme mogu da ispune ovako stroge uslove, što bi doprinelo povećanju kvaliteta izgradnje.
3. Često čujemo da je u Beogradu na delu investitorski urbanizma, u čemu se to ogleda I kakve su posledice?
Iako urbanizam nije moja uža stručna oblast, smatram da je nedopustivo je da u gradskoj opštini kakva je Vračar bude dozvoljena izgradnja objekata koji imaju 8 pa čak i 10 etaža. To je omogućeno izmenama planske dokumentacije u poslednjih desetak godina, rekao bih sa jedinim ciljem da investitori (i sa njima povezana lica) ostvare što veći profit. Ne morate biti ekspert da biste zaključili da je to naružilo ovaj deo grada. Ulice pretrpane, broj parking mesta nedovoljan, trotoari zakrčeni automobilima, pešaci se provlače ili idu ulicom rizikujuići bezbednost. Prirodnog svetla u stanovima je mnogo manje nego ranije, provetravanje je onemogućeno visokim zgradma, pa je smog još veći, …
4. Koliko je Beograd urbanistički i građevinski bezbedan grad?
Rekao bih da urbanistički može da bude uređen ili haotičan, a građevinski bezbedan ili opasan. U urbanističkom smislu očigledno je da nazadujemo, jer, iako novi objekti imaju građevinske dozvole, pojedini delovi grada sve više liče na Kaluđericu. To je, bar meni, vidljivo golim okom. Na pitanje da li je građevinski bezbedan nije lako odgovoriti. Kada se objekat završi, postave stolarija i fasada i izvedu završni radovi, eventualni nedostaci u konstrukciji objekta ostaju skriveni. To ne možemo videti posmatrajući objekat spolja. Jedini način je uvid u projekat za izvođenje iz koga iskusan inženjer može da vidi da li je konstukcija pravilno projektovana i dimenzionisana. Međutim, ni tada ne možemo znati da li je izvođač sve izveo po projektu i da li je ugradio armaturu prema planovima armiranja. Jedini sudija biće prvi jači zemljotres koji bude pogodio područje Beograda. Nažalost, tada će na videlo isplivati svi propusti. Kao inženjer i profesor, želim da verujem da su takvi objekti pojedinačni, ili bar retki slučajevi.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar