"Kad me put nanese opet u njen grad, znam da neću biti kao nekad mlad. A li, evo, sad se kunem, bar još jednom dok ne umrem, njene usne poljubiću ja...". Svako ko je jutros u ranim jutarnjim časovima zakoračio u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, s pažnjom je zastao i osluškivao jednog pedesetogodišnjeg pacijenta kako sriče stihove pokojnog kralja muzike Šabana Šaulića, dok u ruci drži plavu, pohabanu fasciklu punu različitih izveštaja lekara, mišljenja, dijagnoza, potvrda i rezultata. U najtužnijim hodnicima u Srbiji ima pacijenata, ali je toliko tiho, da se pesma "Žal" čula čak sa ulaznih vrata.