"Sva su deca na svetu ista, vesela, a u duši čista. Nisu svi jednako siti, iako bi tako trebalo biti. Dok neka deca plešu i hode, druga nemaju ni čiste vode...". Ne postoji osoba koju mali, plavokosi dečak po imenu Voja, ovim stihovima izgovorenim davne 1983. godine u emisiji pokojnog Minimaksa, nije raznežio i rasplakao, kao što je, između ostalog, rasplakao i samog sebe.
Njegove plave oči i krupne suze koje mu se slivaju niz lice dok recituje kako deca nisu jednaka, a trebalo bi da budu, omekšala su i najtvrđa srca, što se i vidi po broju podeljenog snimka na društvenim mrežama, koji danima kruži internetom i iznova i iznova stvara emociju kod svakog korisnika.
Posle tačno četrdeset godina, ove stihove za Nova.rs ponovo recituje mali Voja, koji je danas odrastao čovek, otac troje dece, dok očekuje i četvrto. Našim čitaocima poručuje samo jedno: „Čuvajte decu jer – sve je na roditeljima“.
Vojislav Vujić (45), taj mali, plavokosi Voja danas živi u naselju Pantići u Kuršumliji sa suprugom i decom. Radi u jednoj firmi, ali se bavi i stočarstvom i poljoprivredom.
Voli životinje jer, ko voli životinje – taj voli i ljude. Tako kaže Voja.
Zajedno s njim, vratili smo se u taj oktobar 1983. godine kada je ekipa Radio televizije Srbije zajedno sa pokojnim Minimaksom, došla u vrtić „Sunce“ u Kruševcu.
„Uh, taj nastup. Pamtim ga kao da je juče bilo. RTS je došao u vrtić, a onda smo se svi premestili u gimnaziju, zbog ogromne scenografije. Svi smo naučili pesmice, a moja je bila ‘Ujedinjena deca sveta’, koju je baš za mene napisala moja pokojna vaspitačica Danica Nikolić“, priseća se mali Voja.
A onda je nastavio da recituje svoju pesmu s početka teksta.
„Dok jedno nosi haljine nove, drugo golo u pomoć zove. Eh, što ne postoji neka planeta, gde bi živela sva deca sveta. Tu bi svak bio dobro obučen i uhranjen, a na daleko bi se video natpis: Odraslima je ulaz zabranjen! Da, na ovim rečima sam zaplakao. Tada sam osetio to nešto, tu veliku emociju i taj zastrašujući osećaj što deca nisu ista. Pitao sam se: Kako je to moguće? Kako može jedno da ima, a drugo da nema? To je u mojoj glavi bilo nepojmljivo“.
Dok pričamo s Vojom, u njegovom glasu oseća se podrhtavanje, kao i pre četrdeset godina.
„Bio sam stidljiv, ali druželjubiv. S druge strane, bio sam i slobodan jer sam uspeo da pesmom iskažem ono što osećam. Zapravo, pokojna vaspitačica je uspela da ja razumem ono što govorim. Zanimljivo je da sam ja plakao i na probama, svaki put. Pesma je toliko bila jaka. Još uvek je osećam“.
Nisu sva deca ista i neće svako dete shvatiti ovu pesmu na isti način kao i Voja.
„Baš tako. Evo, moja deca su je recitovala i ništa. Nikakve emocije nema, nikakve energije. Jednostavno, svi smo mi različiti“.
Isečak iz Minimaksove putujuće, dečije emisije „Tebi kažem“ sa uplakanim Vojom, posebno je postao viralan nakon velikih tragedija koje su zadesile Srbiju u roku od dva dana.
Voja kaže da su roditelji odgovorni za postupke svoje dece i da vaspitanje potiče iz porodice.
„Ako je dete prepušteno samo sebi, ne vidim da može nešto da bude od njega. Deca danas žive mnogo brzo. Internet i društvene mreže su im na prvom mestu, prepuno je toga. A gde je druženje, gde su igranje na pesku, lastiš i ostalo? Dobre vrednosti se, nažalost, zaboravljaju“.
Ponosan je na sebe što je izrastao u dobrog i porodičnog čoveka, a ponosan je i na svoju decu koja su takva kakva jesu – vredna, radna i poštena. Vaspitao ih je na isti način na koji su njega vaspitavali njegovi roditelji.
„Moja deca su centar mog sveta. Nikada im ništa nisam branio, jednostavno su odmalena znali šta se može, a šta ne, šta je dobro, a šta je loše. Svi troje rade sa mnom u štali, pomažu mi oko svega. Nekada se čak i više od mene brinu o životinjama. Muzu krave, čuvaju ovce i odlični su đaci, što je retkost, verujte mi. Ćerka Radica je vukovac u gimnaziji. Svi smo uključeni u održavanje domaćinstva, uključujući i suprugu“.
Za kraj razgovora, Voja kaže da bi voleo da se reči iz njegove pesme ostvare i da se sva deca sveta ujedine.
„Voleo bih da sva deca budu sreća, a svaki roditelj treba da se potrudi da usreći svoje dete. Deca ne smeju da znaju za rat, za mržnju i bol. Deca treba da budu srećna jer deca su i rođena da bi bila voljena i srećna, zar ne?“.
BONUS VIDEO: Devetogodišnjak vešto barata sa tri košarkaške lopte