3
Tribina "Budućnost se ne gradi krvavim rukama" inicijative ProGlas danas je organizovana u Lučanima, i to na otvorenom, ispred zgrade Opštine. Kao govornici najavljeni reditelj Srdan Golubović, pisac Gojko Božović, profesori Milo Lompar, Aleksandar Baucal, teolog Vukašin Miličević, majorka policije Katarina Petrović, majorka policije, kao i Mirjana Kern iz Grupe građan Jedan tim.
Kako podseća reporter N1, Lučani su u žižu javnosti dospeli još od suđenja za pogibiju radnika u „Milan Blagojević – namenska“, kada su tadašnjem direktoru aplaudirali radnici ispred suda u Ivanjici.
Tada je postalo jasno da su Lučani grad u kome se vrše ogromni pritisci na ove stanovnike – zbog toga se tribna održava na otvorenom.
Miloš Spajić iz Grupe građana „Jedan tim“ kažu da su Lučani specifični, jer se prepliću interesi opštine i namenske industrije „Milan Blagojević“. Iz te „specifičnosti“ dolazi i razlog zbog čega je večerašnja tribina ProGlasa na otvorenom.
„Deo objekata je pod upravom opštine, deo tog preduzeća. Obraćali smo se obema stranama za organizaciju ovog događaja, ali dobili smo usmene negativne odgovore od obe strane. Niko tu isključivo ne kaže da je naš zahtev odbijen, već da se kao baš tu i tog dana održava nešto, a u Lučanima je inače malo dešavanja“, opisao je on.
3
0
1
Spajić napominje da su u Lučanima opozicionari dobili glas više od SNS-a, ali da se građani i dalje plaše da ih javno podrže. Večerašnja tribina, kaže, ima za cilj da ohrabri ljude.
„Trudimo se da ideje ProGlasa, sa kojima smo saglasni, implementiramo u našoj sredini“, dodao je on.
Mirjana Kern ispred Grupe građana „Jedan tim“, koja je domaćin ove tribine, rekla je da su „nekim čudom“ sve prostorije u kojima je mogla tribina da se održi bile zauzete u Lučanima.
Okupljeni su na to vikali „ua“, a još glasnije na konstataciju da se baš večeras u Lučanima otvaraju nove prostorije SNS-a.
Reditelj i univerzitetski profesor Srdan Golubović rekao je da je mnogo razloga što su večeras u Lučanima, a Grupa građana „Jedan tim“, koja je ostvarila jedan od najboljih rezultata na lokalnim izborima, jedan je od njih.
„Pokazali su kolika je potreba organizovanja građana u manjim sredinama i bavljenja temama koje se njih tiču. Drugi razlog je što se u Lučanima desila tragedija koja je jedan od simbola ove vlasti – smrt dva radnika u Namenskoj industriji. Sve što se desilo oko te tragedije i suđenja, za mene je paradigma onog što se u Srbiji danas dešava. Da ova vlast nema nikakvo saosećanje prema svojim građanima. Sećam se kada je predsednik Srbije ocu jednog od poginulih radnika rekao ‘pa nije on radio na manekenskoj pisti, radio je u fabrici baruta i oružja’. To govori o cinizmu i odnosu koji ova vlast ima prema svojim građanima“, rekao je Golubović.
Isto odsustvo saosećanja videli smo nakon tragedije u Novom Sadu, dodao je on.
„Vlast je poslala svoje batinaše na ljude koji su odavali počast stradalima. I to je bila kap koja je prelila čašu, naročito kod mladih ljudi koji su ustali i rekli da ne žele da žive u državi u kojoj je vlast definisana nasiljem, ne žele zemlju u kojoj je nasilje jedini način komunikacije, u kojoj je nasilje dominantna osobina i vrlina. Mladi ljudi, studenti, imaju pravo, jer je budućnost njihova, da kažu da u tome ne žele da žive. Moja generacija se verovatno navikla da živi u tim okolnostima“, rekao je Golubović.
Mlade zanima samo da se obnove i izgrade insistitucije, dodao je on, navodeći kao primer pismo u kojem su poručili predsedniku republike da nemaju šta se njim da pričaju, jer on nije nadležan.
„Time su rekli da ne žele da ruše sistem, već da se sistem na najplemenitiji način izgradi. Slika koja je za mene obeležila ove proteste bila je ona u kojoj jedan student ETF-a mirno posmatra nasilnika koji kipti od besa i nemoći. To je ta Srbija i nova snaga u koju iskreno verujem“, rekao je on.
„Mladi ljudi su već nedeljama na svojim fakultetima i pokazuju svoj trag. Oni su svetlo u ovoj zemlji. Mi gledamo kako nastalje jedna nova generacija koja se ne miri sa onim sa čim smo se mi mirili. Ono što smo mogli, nismo učinili. Ono što smo morali, nismo sprečili. Ne bi bilo pošteno da od problema koje smo napravili stvorimo generacijsku borbu mladih ljudi i u njoj ih ostavimo same. Mi moramo da u toj borbi učestvujemo kao društvo kome valja da obnovi institucije, demokratiju, političke i građanske slobode“, kazao je on.
Pobuna mladih ljudi, kaže Božović, najbolja je vest koju iz Srbije možemo uputiti.
„To je pobuna ljudi koji ne prihvataju lažne autoritete, koji odbacuju silu, koji preziru nasilje. To je pobuna duhovite generacije koja zna šta hoće i spremna je da svoje vreme i energiju založi za velike ciljeve, jer želi da živi u ovoj zemlji i želi da učestvuje u oblikovanju ove zemlje. U društvu koje je utemeljeno na kultu ličnosti, oni su se kultu ličnosti nasmejali, poručivši mu ‘zašto se ti mešaš, ti nisi ni za šta nadležan“. U društvu u kome postoji toliko straha, oni su se narugali i nasmejali u lice samom strahu. I nije daleko dan kada će se govoriti da je sunovrat ovog režima počeo upravo tom rečenicom – ‘od tebe ništa nismo tražili’. To je rečenica samosvesnih, slobodnih ljudi i treba da je prenosimo od čoveka do čoveka, od mesta do mesta“, kazao je Božović.
Mi nema razloga da se delimo po lokalnim problemima, dodao je, jer svi naši lokalni problemi imaju isto lice.
„Mi nema razloga da se delimo na Beograd i unutrašnjost, jer svuda vlada isti sistem totalne propagande, društvene nejednakosti, nepravde, nasilja i kulta ličnosti“, naveo je pisac.
Koje god profesije da su, svi se u Srbiji suočavaju sa time da je partijska knjižica vladajućeg režima „prvo i poslednje slovo u ovoj zemlji“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare