Sonja Stojak, koja je pre 65 godina maturirala u Zmaj Jovinoj gimnaziji, a kasnije je kao arhitekta predavala u Građevinskoj školi, poručila je na skupu podrške profesorima Jovine gimnazije da su je upravo profesori te gimnazije naučili da misli i ide krož život uzdignute glave.
Sonja Stojak, arhitekta u penziji, stara 84 godine, je obraćajući se okupljenima ispred Jovine gimnazije objasnila da je pre 65 godina maturirala u toj školi.
Podsetila je da škola ima i vaspitni karakter i da posle porodice ima najveću ulogu u formiranju mladih ljudi.
„Škola od vas pravi ljudi, vaši profesori od vas prave ljude. Pekari prave hleb, mehaničari automobile, škola ljude. Pravi profesori prave ljude koji imaju mozak, koji se za sve što vido, prvo pitaju – zašto? Kroz našu istoriju puno je primera veze između profesora i đaka do smrti – „Krvava bajka“ je najbolji primer toga – gde su profesori dobrovoljno išli sa decom u smrt, a ovde ne mogu dobrovoljno da iskažu svoje slobodno mišljenje. Sramota“, istakla je Sonja Stojak.
Sonja Stojak je istakla da je veza između profesora i đaka često neraskidiva.
„Nikada neću zaboraviti moje profesore: Zekavicu, Mamulu… Oni su me učinili ovakvom, da mogu da idem kroz život ponosite glave sa 84 godine“, istakla je.
„Dajem bezrezervnu ogromnu podršku profesorima, da nađu snage da zajedno sa đacima, jer samo zajedno mogu uspeti u svojim namerama da od njih naprave dobre ljude“, poručila je Sonja Stojak.
Opširnije o današnjem skupu ispred gumnazije pročitajte u našem blogu uživo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare