0
O tome da li je bolje spavati osam sati odjednom, ili poput velikih svetskih umova iz nekoliko etapa po određen vremenski period, u jutarnjem programu NOVA S otkrila je neurološkinja dr Ljubica Vojvodić.
Normalan san traje od sedam do osam sati. Od 22.30 časova uveče, to 6.30 sati ujutru. Tako se, prema rečima dr Ljubice Vojvodić, prati neurobiologija sna.
„Oko 21 čas uveče stvara se melatonin, i maksimalnu koncentraciju ima sve do ujutru, kada naglo pada njegova koncentracija, a raste kortizol, hormon razbuđivanja“, objašnjava dr Vojvodić.
Spavanje je ključan, neophodan proces koji nije nestao ni kroz evoluciju.
„Spavanje je proces gde se dešava reparacija organizma. Ćelije danju doživljavaju oštećenja. Takođe, spavanje je važno za imunološki sistem – spavamo kad smo bolesni. Jako je bitno da se tokom spavanja vrši proces skladištenja meremorije, tojest pamćenja. Danju pamtimo u prednjim režnjevima mozga, tek kada noću dođe u slepačne režnjeve smatra se da je nešto naučeno“, ističe dr Ljubica Vojvodić.
Na pitanje kako su veliki umovi, poput Nikole Tesle i Leonarda da Vinčija spavali svega četiri sata u kontinuitetu, odnosno na svaka tri, četiri sata po dvadesetak minuta dr Vojvodić ističe da takvo spavanje nije fiziološko.
„Konkretno, Tesla je bio osoba sa razmim poremećajima spavanja – poput noćnih strahova u detinjstvu, deprivacije spavanja od sat, dva. Doživeo je nervni slom u 25 godini. Posle toga je spavao po četiri sata tokom noći, a sam je govorio da ga dremke više puta dnevno okrepljuju. To su zaista bili brilijantni, veliki umovi… Verovatno se i njihova neurohemija razlikuje od neurohemije prosečnog čoveka“, ističe gošća NOVA S, dodajući da su serotonin, dopamin neurotransmiteri koji podstiču budnost i stvaraju se tokom spavanja.
Oni koji ležu u tri ujutru, ne prate biologiju spavanja i svoj organizam.
„To nije san koji je dovoljno kvalitetan i okrepljujući , jer pred jutro ulazimo u deo dana sa hormonskim promenama koji teraju naš um da se probudi. Nakon takvih spavanja se vrlo često osećamo bez energije, usporeni smo u razmišljanju…“, upozorava dr Ljubica Vojvodić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
