1
Tridesetak medicinskih sestara, koje su bile ili su još na bolovanju jer su se na poslu zarazile koronavirusom, dobile su prekjuče prvi deo majske uplate od 7.500, odnosno 9.700 dinara. Većini njih, kako kažu, nije jasno o čemu je reč, s obzirom da je rečeno da će u njihovim slučajevima bolovanje plaćati 100 odsto. Čak i ukoliko isti deo dobiju i u drugom delu, ukupna brojka, kažu sestre, niža je čak i od zakonskih 65 odsto od pune plate koja se isplaćuje tokom redovnog bolovanja.
Većina sestara sa Instituta za onkologiju i sa KBC Bežanijska kosa su istovremeno testirane i poslate u karantin, a samim tim i na bolovanje, tako da se trenutno sve nalaze i u sličnoj finansijskoj situaciji.
„Ovo po obračunu čak nije ni bolovanje od 65 odsto. Nas je dvadesetak samo u mojoj bolnici, a znamo da je ista situacija i sa koleginicama iz drugih beogradskih bolnica“, kaže medicinska sestra sa Instituta za onkologiju, koja je na bolovanju, nakon što se zarazila na poslu.
Majska akontacija u njihovom slučaju je, kako kaže, od 9.100 pa do 9.700 dinara.
Jedinu informaciju koju je uspela da dobije iz uprave bolnice jeste, kako kaže, uverenje da će im i druga polovina plate biti isto tolika. Dakle, ceo mesec treba da prežive sa manje od 20.000 dinara.
„Aprilska plata je bila najnormalnija, s tim što je ona stimulacija od 10 odsto u mom slučaju jedva prelazila 1.000 dinara. Međutim, ova majska akontacija nema veze ni sa čim. Objašnjenje je da smo prešli na fond socijalnog, jer je navodno prošlo meseca dana bolovanja. Sve i da je tako, ni po tome ne može da bude ovaj iznos“, kaže jedna od sestara, koja je dobila akontaciju od 7.600 dinara, što je za skoro 20.000 dinara manje od onoga što je do sada primala.
Ona je istakla da nisu u pitanju ni odbici od plate, rate za kredit ili administrativne zabrane, jer se one uvek odbijaju od drugog dela.
Ministarstvo rada je dobilo preporuku sindikata da teret plata zaraženim zdravstvenim radnicima podeli tako da RFZO plaća 65 odsto, odnosno država 35 odsto, ali za sada nije poznato da li je ova praksa i zaživela.
Takođe, država nije regulisala ni povećanje plata u zdravstvu svim zaposlenima, koje je Aleksandar Vučić najavio po izbijanju epidemije. Umesto povećanja, medicinari su dobili mesečnu stimulaciju “za rad u vanrednom stanju” od 10 posto, i to ne na osnovicu plate, već na broj radnih sati.
Objašnjenje koje je usledilo od državnog vrha je da bi stimulacija prerasla u povećanje skupština mora da izmeni budžetske propise o visini osnovice za obračun i isplatu za zaposlene, ali se ova stavka nije našla na dnevnom redu skupštine Vlade Srbije.
S obzirom da je vanredno stanje završeno, direktori zdravstvenih ustanova više nemaju osnov po kom bi mogli da ponove stimulaciju i za maj mesec.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
