1
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je preporuku da se tetkicama iz predškolskih ustanova oproste parnični troškovi koje treba da plate zbog izgubljenih sudskih sporova u kojima su tražile da im se isplate naknade za topli obrok i regres. Da li će ova preporuka biti proširena i na zaposlene u školstvu i zdravstvu?
Rade za minimalac i tužbom su tražile da im se nadoknade neisplaćene naknade na ime toplog obroka i regresa. Neke od njih su dobile prvostepene presude u svoju korist.
Ali, kada je Vrhovni kasacioni sud Zaključkom preokrenuo dotadašnju odluku i naveo da zaposleni u javnim službama koji primaju minimalac u koeficijentu plate imaju uračunate naknade za topli obrok i regres, nižestepeni sudovi počeli su da odbijaju tužbe tetkica i ostalih zaposlenih na radnim mestima pomoćnog osoblja u školama, bolnicama, predškolskim ustanovama.
Pročitajte još:
To je dovelo do toga da tetkice sada moraju da plate velike iznose tuženim ustanovama na ime parničnih troškova.
Međutim, pošto je reč o zaposlenima sa najnižom platom, troškovi koji dostižu i 130.000 dinara su za njih ogroman izdatak.
Sudovi, prema navodima advokata, uglavnom ove zaposlene oslobađaju plaćanja sudskih taksi uz obrazloženje da bi im time bila ugrožena materijalna egzistencija, „s obzirom da prema opštem imovinskom stanju nisu u mogućnosti da snose ove troškove“, kako stoji u jednoj od presuda. Ali ih ne oslobađaju plaćanja troškova koje je imala druga strana u sporu – a to su škole, vrtići ili neka druga tužena ustanova i ti troškovi se, prema rečima advokata kreću i do 90.000 dinara, o čemu je portal N1 već pisao.
Sada je radna grupa za predškolsko vaspitanje i obrazovanje, koja je obrazovana pri kabinetu premijerke usvojila preporuku da „lokalne samouprave, u skladu sa mogućnostima, troškove nastale angažovanjem pravobranioca u navedenim sporovima u celosti ili delimično otpišu, kako bi se smanjili negativni efekti po zaposlene u predškolskim ustanovama koji su na ovaj način došli u tešku finansijsku situaciju“.
Ova preporuka navedena je u dopisu koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo u aprilu gradonačnicima i predsednicima opština.
Iako je reč samo o preporuci, iako je reč samo o zaposlenima u vrtićima, advokat Ivan Ječmenica za portal N1 navodi da je to znak spremnosti države da ne potražuje ogromne parnične troškove.
„Svi punomoćnici zaposlenih pozdravljaju preporuku Ministrastva državne uprave i lokalne samouprave u kojoj se pozivaju gradonačelnici i predsednici opština da u celosti ili delimično oproste parnične troškove zaposlenima u predškolskim ustanovama. Ovo je, duboko smo uvereni, znak spremnosti države da ne potražuje ogromne parnične troškove našim najsiromašnijim sugrađanima i predupredi socijalnu propast na hiljade porodica“, navodi Ječmenica.
Međutim, on ukazuje da ovom preporukom nisu obuhvaćeni zaposleni koji se nalaze u identičnoj situaciji preteće socijalne katastrofe, a koji rade u školama, bolnicama, domovima zdravlja i kliničkim centrima.
„Stoga, pozivamo resorno ministarstvo da svoju preporuku proširi i na ove zaposlene u školstvu i zdravstvu buduci da su se i oni našli u izrazito nepovoljnom materijalnom polozaju usled toga sto im pravobranilastva potražuju parnične troškove u visini od 50.000 do 130.000 dinara“, navodi on.
Sa druge strane, kako kaže, zaposleni polažu velika očekivanja u gradonačelnike gradova i predsednike opština koji treba da postupe po preporuci Ministarstva državne uprave I lokalne samouprave i oproste u celosti parnične troškove koje potražuju pravobranilaštva.
„Budući da se radi o prihodima koji bi se slivali u gradske odnosno opštinske kase, to je neophodno da pokaze spremnost da se ove kase ne pune novcem najsiromašnijih sugrađana koji vise od deset godina primaju minimalac. Podsećamo, radi se o ljudima koji čiste iza bolesnih u bolnicama i kliničkim centrima, odrzavaju higijenu škola i vrtića, te bi bila flagrantna nepravda da oni i njihove porodice padnu na prosjački štap“, zaključuje Ivan Ječmenica.
Podsetimo, portal N1 je već pisao da i sindikati i stručnjaci za radno pravo ukazuju da je minimalna zarada socijalna kategorija, a ne ekonomska. I da, prema odredbama Zakona o radu, predstavlja minimalnu naknadu za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu, te da ne može da uključuje nikakve naknade.
Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, za portal N1 je ranije izjavio da VKS ispravno utvrđuje da je i regres za godišnji odmor i topli obrok deo osnovne zarade.
„Ali, to nikako ne važi u slučaju kada je plata – minimalac. Minimalna naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu i tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja. Tako radnici koji primaju minimalac naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime“, naveo je Mario Reljanović.
BONUS VIDEO: Ljudi na protestu propustili ekipu Hitne pomoći
