6
O psihologiji liderstva autori S. Aleksander Hazalm, Stiven D. Rajher, Majkl Dž. Platov pisali su 2011. godine, a nakon jedne decenije novih istraživanja napravili su novu, drugu verziju „Nove psihologije liderstva" („Clio“, edicija „Imago“).
Piše: Teodora Aćimović
Zbog čega?
U protekloj deceniji društvo, u globalnom smislu te reči, suočava se sa jačanjem religioznog i ideološkog ekstremizma, oživljavanjem ekskluzivnog nacionalizma i protekcionizma. Sve je veća tenzija između blokova moći i potencijalnih klimatskih katastrofa – navode autori knjige ,,Nova psihologija liderstva“ jasno postavljajući granicu između dobrog i lošeg liderstva koja je po njima trenutno najbitnija u svetu, ona koja odlučuje o opstanku ili istrebljenju.
Knjiga počinje Drakerovim citatom: „Izgleda mi da lideri koji rade najuspešnije nikada ne govore ‘ja’ (…)“. Nad tim citatom se treba zamisliti naročito u kontekstu trenutne političke situacije u kojoj se nalazimo i ‘lidera’ koji jedino govori i dela – ‘ja’.
Na početku knjige, a posredstvom naslova koji to i nalaže, postavlja se nekoliko ključnih pitanja: Šta podrazumevamo pod liderstvom? Šta znači psihologija liderstva? Šta je u pristupu psihologiji liderstva (koju nam nude trojica autora) novo, odnosno šta se promenilo u odnosu na prethodno izdanje?
Odgovarajuću na ova pitanja, autori navode bitnu tezu koju bismo, više nego bilo kada, trebalo da ponavljamo: „Liderstvo podrazumeva ostvarivanje uticaja, a ne obezbeđivanje poslušnosti“.
Pogrešnim tumačenjem pojma dolazi se do zamene teza u društvu, zbog čega se javlja opšta zbunjenost, zastrašenost i nadaleko poznata floskula: ,,Ćuti, može gore“. Da, ipak, ne može dokazuju nam autori ističući bitnost povezanosti međusobno srodnih nauka: sociologije i psihologije. S jedne strane, navodi se u knjizi, psiholozi moraju uvek da obraćaju pažnju na prirodu društva, dok sa druge psihologija pomaže da se prepoznaju karakteristike tog istog društva koje će imati najsnažniji uticaj na to šta ljudi misle. S tim u vezi ide se korak dalje – autori Hazalm, Rajher i Platov eksplicitno tvrde da liderstvo ne čine samo lideri, već i njihovi sledbenici, ali u društvenoj grupi. Ta tri elementa su neodvojiva jedan od drugog i u tome je ključ razumevanja.
Sledbenicima je lider uzor, onaj koji postavlja standarde, koji predstavlja ideal, fokus pažnje – sve što ‘naš lider’ pokušava, ali mu iznova ne ide od ruke. Zašto? U knjizi se nalazi odgovor i precizno objašnjenje koja je razlika između lidera i diktatora, odnosno dobrog i lošeg lidera.
Dobar lider je onaj koji nas tretira kao važne, jer je suština, navode autori, da se ideje, vrednosti i, pre svega, prioriteti grupe ugrade u realnost.
Knjiga “Nova psihologija liderstva” istražuje navedene, ali i druge teme poput: veza između delatne moći lidera i sledbenika, pravila o snažnim liderima i slabim sledbenicima, mogućnosti između dijaloga i neslaganja, kompaktibilnosti liderstva i demokratije, a koje nas se naročito ovih dana tiču, kada smo svi na svojevrsnom ispitu.
Bonus video: Bahatost zla
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
