1
Predrag Simonović, penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, priča za Nova.rs da već dve i po godine čeka da Zaštitnik građana odluči po njegovoj pritužbi protiv Bezbednosno-informativne agencije i tvrdi da je ovaj deo bezbednosnog sistema potpuno nedodirljiv za ombudsmana, koji bi trebalo da štiti građane. Istovremeno, iz same BIA, kako navodi, dobio je poruke koje je shvatio kao pretnje, ali Tužilaštvo u tome nije videlo ugrožavanje njegove bezbednosti.
Simonović, koji je radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, između ostalog i na slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, po odlasku u penziju napisao je knjigu “Operativac”.
Pošto je u knjizi pisao o slučajevima na kojima je radio i objavio veliki broj dokumenta, koja su pribavljena po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, pre objavljivanja po jedan radni primerak predao je Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, jer se pominju u spisima.
“Zagorka Dolovac je predala Tužilaštvu za organizovani kriminal, oni su se izjasnili da nisu nadležni, a privatno su mi rekli da samo sklonim jedan papir, što sam ja uradio. MUP je poslao raznim svojim službama na izjašnjavanje i svi su rekli da mogu da objavim. Jedini mi iz BIA nisu odgovorili”, objašnjava.
Ipak, nezvanično ga je zvao jedan službenik BIA, koga je upoznao tokom rada Komisije za rasvetljvanje ubistva novinara i rekao da je knjiga fenomenalna.
“Međutim, naveo je da bi bila mnogo bolja bez tih dokumenata. I onda mi je rekao da bi bilo dobro za mene da se okrenem crkvi. Dao mi je tri male ikone da nas čuvaju, jednu za mene, jednu za ženu i jednu za kćerkicu Nadeždu, nazvaviši je po imenu. Ja sam to shvatio to kao pretnju”, prepričava Simonović.
Obavestio je o svemu tome nadležno tužilaštvo, koje je prvobitno odbacio tu prijavu, pa je posle njegove žalbe, ipak saslušalo pomenutog pripadnika BIA i odbacilo prijavu uz ocenu da nema elementata ugrožavanja Simonovićeve bezbednosti.
Naš sagovornik je zbog činjenice da BIA nije odgovorila na njegov zahtev, Zaštitniku građana uputio pritužbu zbog povrede načela dobre uprave, odnosno kada institucija ne odgovara na zahtev građana.
“Ništa se nije dešavalo godinu dana, što je zaista retkost jer oni po automatizmu odmah šalju pritužbu institucijama na izjašnjenje” ocenjuje.
Navodi da je u januaru 2022. podneo pritužbu protiv BIA, a da tek u junu 2023. godine Zaštitnik građana pokreće postupak kontrole rada BIA i šalje im dopis na koji bi oni trebalo da odgovore u roku od 15 dana.
Simonović ističe da je od tada prošlo godinu dana, da se instituciji Zaštitnika građana obraćao desetak puta na različite načine.
“Dva puta sam imao razgovor sa samim zaštnikom Zoranom Pašalićem. Tretirao me kao da imam 10 godina i ne znam ništa o procedurama. Govorio: ’Biće, ne brinite’. Na kraju je u mom prisustvu zvao čoveka koji radi na tom slučaju. Čuo sam, pošto je bio pojačan telefon, kako mu taj čovek kaže: ’Pa vi ste rekli da ćete kontaktirati BIA u vezi sa tim’”, prepričao je naš sagovornik.
1
197
16
Nakon toga poslao je i pritužbu na rad Zaštitnika građana.
“Iz svog iskustva mogu da kažem da je BIA potpuno nedodirljiva za Zaštitnika građana, čak je im je MUP, da tako kažem, dodirljiv. Ali BIA ne, to je tamni vilajet” zaključuje Simonović.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić za Nova.rs je potvrdio da je Simonović bio kod njega na razgovoru.
“On je dobio odgovor i bespredmetno je da dalje komentarišem slučaj” samo je kratko odgovorio na optužbe Simonovića.
Inače, Simonović se redakciji Nova.rs sa svojim pritužbama na rad Zaštitnika građana, javio pošto je naš portal pisao o žalbama zaposlenih u toj instituciji na njenog čelnog čoveka Zorana Pašalića.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare