Povratak u vrtiće: Distanca među decom - praktično nemoguća

Održavanje fizičke distanca od dva metra, to je jedna od, čini se, nemogućih misija koja će stajati pred vaspitačima u vrtićima i zadavati im muke od 11. maja, kada obdaništa ponovo treba počnu da rade."Kako će deca reagovati kada vide osobe sa maskama, time treba da se bave pedagoško-psihološki timovi u vrtićima. Deca su u tom uzrastu okrenuta ka dodirivanju stvari, dodirivanju lica, okrenuti su i jedni ka drugima. Nemoguće je u tom delu ostvariti barijeru, koliko god se neko trudio", kaže za Nova.rs Bosiljka Jovanović koja je i na čelu Samostalnog sindikata predškolskog obrazovanja i vaspitanja Srbije.Kolege kažu da mogu da budu kreativni i da mogu da organizuju neku aktivnost u kojoj će se 20 minuta igrati te barijere - hajde da se igramo da budemo na dva koraka razdaljine, ali šta posle, šta kada ta igra dosadi?", pita se Jovanović.

Kako deci objasniti da se ne grle

Psiholog  Vesna Brzev u izjavi za Nova.rs ističe da pred je pred vaspitačima  nimalo jednostavan zadatak."Kako ćete deci objasniti i u praksu pretočiti tu distancu? Oni su mali, vole da se grle i da se ljube, to će biti veliki problem. Pretpostavljam da će grupe biti male, ali u svakom slučaju to će biti iscrpljujući posao za vaspitače. Ipak, situacija nije nepremostiva, ali potreban je dodatan trud i vaspitačice će sada biti još neko ko će zasluživati naš aplauz u 20h", primećuje Brzev.Njena koleginica, dečiji psiholog Gordana Mijalković Stojiljković, poručuje da je povratak u vrtiće zajednička akcija porodice i vaspitača i da je veliki deo posla i na roditeljima. Smatra i da treba izbeći preveliku rigidnost u primeni mera.

Distanca od dva metra - teško ostvariva

"Deca su, pretpostavljamo, u svojim porodicama već stekla neku ideju i saznanje da je sada drugačije. Zdravstvene i higijenske mere bi trebalo da su postale deo vaspitanja i to je u prethopdnom periodu bio zadatak roditelja. Vaspitači sada stvarno ne bi trebalo da budu usamljeni u tome, oni treba da imaju i stručnu podršku u toj novoj situaciji, tu su i psiholozi i pedagozi koji, takođe, rade u vrtićima", kaže Mijalković Stojiljković."Ima dece koja će vrlo lako prihvatiti pravila, to je i prednost kolektiva, da kada se uvode neka nova pravila ponašanja, onda to važi za sve. Kao i prilikom privikavanja na neka druga pravila u vrtićima, pojedina deca to lakše prihvate u obdaništu nego kod kuće, jer pravila važe za sve, a ne samo za jednog", objašnjava naša sagovornica.

Ako način ne bude suviše vojnički, već bude deo igre i tekućih dnevnih saktivnosti, onda to deci neće tako teško pasti, tvrdi Mijalković Stojiljković. Podseća i na brojne pesmice i igre kroz koje se na neki opušteniji način mogu usvojiti pravila.Ona ističe da će za pojedinu decu koja su inače neposlušnija sada biti potrebno još više pažnje i osmišljavanja načina da se animiraju i prilagode novim pravilima."Njih treba učiniti važnim u nekoj situaciji. Treba obratiti pažnju da li neki protest deteta i odbijanje da nešto posluša predstavlja potrebu za pažnjom ili je reč o nekoj brizi, da li ga nešto muči", objašnjava psihološkinja i dodaje da je olakšavajuća okolnost i za decu i za vaspitače to što će se, u narednom periodu, zbog lepog vremena sve više aktivnosti odvijati na otvorenom.Ipak, tvrdi ona, poseban izazov za vaspitaće biće održavanje distance između dece."To će biti i stvar mašte i izbora aktivnosti. Obratiće se pažnja na neke individualne aktivnosti. Pretpotavljam da će svako sedeti za svojim stočićem i da će imati nekakav svoj kružić ili nekakvu svoju kućicu. Moraće da se osmisli interakcija na daljinu. Nisam sigurna da će to moći da se sprovede na neki isključiv način i da će ta udaljeniost od dva metra moći u kontinuitetu da se održava, to je već izazov", kaže naša sagovornica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram