7
U tekstu "Srbija i pošast siromaštva", profesor Ognjen Radonjič i stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije Ivan Ostojić analizirali su fenomen apsolutnog siromaštva i izneli poražavajuće podatke kada je reč o Srbiji.
Tekst je objavljen u najnovijem Nedeljniku, a mi vam prenosimo najvažnije podatke i detalje.
Pišu: Ognjen Radonjić, Ivan Ostojić
Prema proceni Ujedinjenh nacija, danas u svetu živi preko 850 miliona ljudi koji su nedovoljno uhranjeni i samo od gladi i nedovoljne uhranjenosti svakog dana umre 25.000 ljudi od kojih su 10.000 deca. Na godišnjem nivou, od gladi i povezanih uzroka umre više ljudi nego od HIV-a, malarije i tuberkoloze zajedno. Kardiovaskularne bolesti su najznačajniji uzrok smrti u svetu i 80% smrtnih ishoda je koncentrisano u siromašnim i srednje razvijenim zemljama. U čak 75% svetskih zemalja, ljudi nemaju pristup kardiovaskularnoj hirurgiji u trenutku potrebe zbog nedostatka infrastrukture i ljudskih i finansijskih resursa.
PROČITAJTE JOŠ
7
0
0
Prema metodologiji Svetske banke, prag apsolutnog siromaštva predstavlja potrošnju do 2,15 međunarodnih dolara dnevno. Ipak, na ovaj način se siromaštvo podcenjuje u srednje razvijenim zemljama jer su u njima troškovi života značajno veći nego u siromašnim zemljama. Zbog toga je za srednje razvijene zemlje uveden prag apsolutnog siromaštva sa potrošnjom do 6,85 međunarodnih dolara dnevno. Takođe, dva važna pokazatelja siromaštva koje koristi Evropska unija su stopa rizika od siromaštva i stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Krenimo od praga apsolutnog siromaštva za srednje razvijene zemlje (potrošnja do 6,85 međunarodnih dolara dnevno). Prema podacima Svetske banke, u Srbiji se, u 2019, broj ljudi koji žive ispod međunarodne granice apsolutnog siromaštva neznatno smanjio u odnosu na 2002 – sa 760 na 740 hiljada ljudi (Grafikon 1). Taj broj oscilira iz godine u godinu (npr. u 2008. je bio isti kao u 2019.), međutim u odnosu na maksimalnih 1,58 miliona 2004, ovaj broj se prepolovio.
Da bismo pravilno sagledali siromaštvo i preciznije ocenili da li je prepolovljen broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu uspeh, potrebno je uraditi uporednu analizu sa bivšim tranzicionim zemljama koje su danas članice Evropske unije.
Na Grafikonu 2. možemo videti da je, u izabranim zemljama u 2019, stopa apsolutnog siromaštva, odnosno procenat populacije koji živi ispod međunarodnog praga apsolutnog siromaštva za srednje razvijene zemlje, najveći u Rumuniji (10,9%) i Srbiji (10,6%), dok je najmanji u Češkoj (0,3%) i Sloveniji (0,1%). Ipak, da bismo sagledali trendove u borbi protiv siromaštva, potrebno je podatke iz 2019. uporediti sa onima iz 2004. jer je to prva godina u kojoj su kompletirani podaci za izabrane zemlje. Tako je u periodu 2004-2019, u svim posmatranim zemljama stopa apsolutnog siromaštva oborena. Jedini izuzetak je Hrvatska u kojoj, iako je stopa apsolutnog siromaštva porasla sa 0,5 na 2,4%, ona i dalje na vrlo niskom nivou. On sto upada u oči je, da je u poređenju sa ostalim zemljama koje su imale višu ili približno istu stopu apsolutnog siromaštva, Srbija ubedljivo najmanje napredovala. Naime, kao što smo videli, u Srbiji je stopa apsolutnog siromaštva prepolovljena, pala je sa 21,2% na 10,6%, odnosno smanjio se broj apsolutno siromašnih sa 1,58 miliona na 740 hiljada ljudi. Istovremeno, stopa apsolutnog siromaštva je u Rumuniji pala sa 53,4% na 10,9%, Bugarskoj 29,2% na 7,2% i Estoniji sa 20,1% na 1,4%.
Dakle, među izabranim zemljama, Rumunija i Srbija imaju najveću stopu apsolutnog siromaštva. Ipak, razlika je u tome što su tokom vremena, sve izabrane zemlje, osim Hrvatske čija je stopa apsolutnog siromaštva inače na vrlo niskom nivou, imale značajno veći uspeh u obaranju stope apsolutnog siromaštva (Grafikon 3). Šampioni su Estonija i Litvanija koje su u posmatranom periodu oborile stopu apsolutnog siromaštva za 14 i 9 puta.
Na nacionalnom nivou, granica apsolutnog siromaštva je u Srbiji u 2020. iznosila 12.495 dinara mesečno. Prema proceni UNHCR, u 2021. je 8,9%, odnosno 608.000 građana Srbije živelo ispod praga apsolutnog siromaštva. Siromaštvom su najteže pogođena deca – u uzrastu od 0-13 godina, stopa apsolutnog siromaštva iznosi 10,6%, odnosno 95.000 dece je vrlo siromašno. Takođe, 2021. je 20% najbogatijih imalo šest puta veće prihode od 20% najsiromašnijih građana. Nažalost, zbog epidemije virusa korona i rata u Ukrajini i posledičnog rasta u ceni hrane i energenata, UNHCR predviđa značajan rast siromaštva u 2022. Prema umerenom scenariju, stopa apsolutnog siromaštva će se povećati na 9,2%, odnosno blizu 630.000 građana Srbije će živeti ispod praga apsolutnog siromaštva. Deca će biti najteže pogođena – stopa apsolutnog siromaštva će porasti na 13,8%, odnosno blizu 123.000 dece u Srbiji će živeti u velikom siromaštvu.
Ceo tekst pročitajte na portalu Velike priče.