2
Ciklon Boris koji je pogodio centralnu Evropu prouzrokovao je nezapamćene poplave u Poljskoj, Češkoj, Austriji i Rumuniji, a katastrofa preti i Mađarskoj. Više od desetoro ljudi je poginulo, a oni koji su evakuisani iz svojih domova broje se u hiljadama. Stoga se postavlja logično pitanje – da li prirodna nepogoda preti i Srbiji, a stručnjaci nemaju optimistične prognoze.
Zbog ogromnih padavina, ulice Poljske, Češke, Austrije i Rumunije su pod vodom. Vodostaj Dunava u Mađarskoj mogao bi da premaši nivo iz 2014. godine, kada su Budimpeštu zahvatile istorijske poplave. Gradovi u Poljskoj su evakuisani, u Češkoj se traga za troje ljudi. Mrtvih ima u svim pogođenim zemljama.
Zbog ovakvih, strašnih vesti koje nam dolaze iz zemalja koje nisu toliko daleko, među građanima Srbije javlja se realan strah – da li bi ovakve katastrofe mogle da pogode i našu zemlju?
A da bismo dobili odgovor na to pitanje, pre svega moramo da razumemo zbog čega dolazi do elementarnih nepogoda.
„Ovakve pojave su sve češće, jer se dešavaju klimatske promene i u Evropi, i kod nas i u celom svetu. Do ovakvih poplava dolazi kada za kratko vreme padnu velike količine padavina. Klimatske promene nisu samo porast temperature, već se menja način cirkulacije vazduha. Tako dođe do toga da u dva ili tri dana padne količina kiše koja bi inače pala za dva ili tri meseca ili kao sada u centralnoj Evropi – polugodišnja količina“, objašnjava za Nova.rs klimatolog Vladimir Đurđević.
Đurđević ističe da niko nije pošteđen – pa ni mi.
PROČITAJTE JOŠ
„Ove poplave podsećaju na one iz 2014. godine, tako da ne možemo da kažemo da smo bezbedni“, kaže on.
Inače, te 2014. godine, kada su Srbiju pogodile velike poplave, takođe smo imali ciklon koji nije pratio uobičajenu putanju od zapada prema istoku.
Da nismo izolovano ostrvo, te da ne možemo da budemo sigurni da će nas ova nepogoda zaobići smatra i dr Ana Vuković Vimić, meteorološkinja vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta.
„Najgori deo ciklona Boris nije pogodio nas, ali jeste centralnu Evropu. Mi ćemo posledice ovakvih vremenskih prilika osetiti kroz podizanje nivoa velikih reka, prvenstveno Dunava“, objašnjava ona.
Ipak, upitana da li bi i Srbiju mogla da pogodi ovakva pojava, ona odgovara:
„Naravno da može. Cikloni su veliki i jaki sistemi koji samo dodatno jačaju. Nas nije zahvatio njegov najgori deo, ali to ne znači da neće. Nismo zaštićeni“, kaže Vuković Vimić.
I Đurđević i Vuković Vimić saglasni su u jednom – da bi posledice vremenskih nepogoda bile blaže, neophodno je implementirati Pariski sporazum. To je, inače, sporazum o ublažavanju klimatskih promena, potpisan 2016. godine, a među potpisnicama je 190 država, uključujući i Srbiju.
Dugoročni cilj Parskog sporazuma je ograničavanje rasta globalne temperature, a to bi trebalo uraditi smanjenjem emisija štetnih gasova, te smanjenje sagorevanja fosilnih goriva. Da bi se zagrevanje smanjilo, emisije treba da budu smanjene za oko 50 odsto do 2030. godine. Svaka država potpisnica treba da utvrdi, isplanira i redovno izveštava o doprinosu koji preduzima za ublažavanje globalnog zagrevanja.
Kako objašnjava Đurđević, implementacija Pariskog sporazuma neće „izbrisati“ klimatske promene, ali ćemo s njihovim posledicama moći lakše da se nosimo.
A do tada, kaže Vuković Vimić, imaćemo ekstreme – toplotne talase, velike padavine, suše… I oni će biti sve učestaliji.
„Treba da sagledamo stvari kao da ne postoji alternativa. U suprotnom, imaćemo destabilizaciju prouzvodnje hrane, snabdevanja vode“, poručuje za kraj naša sagovornica.
Republički štab za vanredne situacije doneo je adekvatne zaključke kojim se obavezuju ministarstva, javna preduzeća, posebne organizacije i druge institucije
koje su u sastavu ovog štaba, da u skladu sa svojim nadležnostima i operativno-planskim dokumentima, sagledaju ljudske i materijalne kapacitete i izvrše adekvatnu pripremu za efikasan odgovor na pojavu ekstremnih vremenskih uslova sa posebnim težištem na opasnost od poplava. Takođe, posebno se nalaže Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije i javnim vodoprivrednim preduzećima da pojačano prate situaciju u skladu sa svojim nadležnostima i hidrološkim i meteorološkim prognozama i obezbede efikasan odgovor kako bi se potencijalne štete svele na najmanju meru.
Donetim zaključcima pozivaju se svi upravni okruzi (24) i jedinice lokalne samouprave da neprekidno prate hidrološku i meteorološku situaciju i stanje na svojoj teritoriji i preduzimaju sve preventivne i operativne mere u cilju zaštite stanovništva i materijalnih dobara od posledica izazvanih poplavama.
BONUS VIDEO Poplave u Austriji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
