0
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Dušan Popadić izjavio je danas da će nam vakcina skinuti maske onda kada se dovoljan broj ljudi bude vakcinisao, odnosno kada bude visok procenat građana koji nisu osetljivi na virus.
Popadić je za RTS kazao da se licitira sa brojevima od 60, 70 i 80 odsto kada se govori o kolektivnom imunitetu.
Međutim, kako je rekao, kada je on učio epidemiologiju, tada je važilo da tek sa 95 odsto neosetljivih može da se proglasi uspešna imunizacija.
Govoreći o skepsi prema vakcinama, Popadić je rekao da ne zna odakle to potiče i da se razne informacije šire, a najviše na društvenim mrežama. Ističe da se stvara nepotrebna buka i da je imunizacija protiv korone ista kao i imunizacija protiv svake druge bolesti.
„Razlika je u tome što bi svi trebalo da budu svesniji da je još važnije imunizovati se, jer imamo epidemiju“, naglasio je Popadić.
Na pitanje koji su benefiti vakcina, naveo je da se nećemo razbolevati, da ćemo moći da se vratimo drugim aktivnostima, poslovima i rutinama, da putujemo, da se nećemo plašiti toga da se razbolimo ili da će neko naš da premine od kovida-19.
Profesor naglašava da su to sve koristi koje daleko prevazilaze potencijalni strah od neželjenih efekata vakcine.
Dodao je i da veoma mali broj ljudi ima neželjene efekte, i da kod ogromnog procenta ti efekti traju dan ili pola dana, isto kao i kod drugih vakcina.
Kada je reč o kritikama upućenim farmaceutskim kompanijama, Popadić ističe da one mnogo više zarađuju na drugim svojim proizvodima nego na vakcinama.
„Vakcina je stigla u našu zemlju i treba iskoristiti tu mogućnost koja se otvorila za imunizaciju i zaštititi sebe i bližnje od bolesti“, rekao je Popadić.
Kaže da će se on vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna za njega u tom trenutku, ali navodi da nije bitno o kojoj vakcini je reč, jer sve one imaju sličnu imunogenost i sličnu učestalost neželjenih efekata.
„Nama nikakvog razloga birati jednu, drugu ili treću“, dodao je.
Ukazao je i da je čitao dokument engleskog fonda za zdravstveno osiguranje, i da su oni napisali da ako se započne imunizacija „Fajzerovom“ ili „oksfordskom“ vakcinom, a druga doza ne bude dostupna, da je moguće da se bezbedno primi i druga vakcina.
Prerano je govoriti koliko će nas dugo vakcina štititi, ali očekuje da će zaštita trajati godinama, ali ne i doživotno. Objasnio je da koronavirus i influenca nisu slični, i da influenca ima veću sposobnost promene svog genotipa i antigenske građe.
Dodaje da SZO svake godine prati koje su to promene i koji su sojevi u opticaju, i onda se na osnovu te procene formuliše šta od sojeva ulazi u vakcinu i to se menja svake godine.
Kako je rekao Popadić, ne primamo vakcinu protiv influence svake godine jer nam imunitet slabi tako brzo, nego zato što se očekuje da bi neki drugi sojevi mogli da izazovu epidemiju kod nevakcinisanih.
Kada je reč o tome kako je moguće da se tako brzo naprave vakcine protiv kovida, Popadić kaže da to nije bilo moguće pre pet ili deset godina, ali da nauka napreduje i da se tehnike i alati usavršavaju.
Ponovio je da je važno vakcinisati se i istakao da kada se imunizujemo, još nismo imuni, već je potrebno određeno vreme da se razvije imunološki odgovor do te mere da nas štiti.
Sva merenja do sada su pokazala da je za to potreban period od šest nedelja, odnosno tri nedelje nakon druge doze vakcine.
Upitan kako ćemo živeti na leto, Popadić je rekao da ćemo sigurno živeti mnogo normalnije, i da ćemo možda opet imati porast slučajeva naredne zime, ali ističe da to zavisi od našeg ponašanja i od toga koliki se broj ljudi bude imunizovao.
