Koronavirus je zatvorio pijace širom Srbije, ali je zato zaživeo sajt "Ponovo radi pijaca“, platforma koja povezuje proizvođače, tj. poljoprivredna domaćinstva, i kupce. Ivana Ćirković, tvorac ove ideje, ispričala je za Nova.rs odakle ideja i kako sve funkcioniše.
„I ja sam kao kupac pogođena zatvaranjem pijaca jer nemam gde da nabavim ono što mi treba. Onda sam se zapitala kako da dođem do tih ljudi koji imaju robu“, počinje priču Ivana Ćirković (42) iz Beograda.
Bliske veze s poljoprivredom i pijacom Ivana nema, osim kao i većina nas – kao mušterija. Ipak, čim je čula da se pijace zatvaraju, poželela je brzinsku digitalnu transformaciju.
Nije joj bilo teško da sve osmisli jer inače vodi jednu manju agenciju za digitalni marketing, a suprug Dragan, iako je u svetu farmacije, dobro je upućen u izgradnju sajtova.
„Onda smo potražili pomoć programera da to zaživi kako treba. Ima još rada, ali to ćemo u hodu. Osnovna i glavna ideja je da se povežu ljudi koji imaju robu sa ljudima koji bi tu robu da kupe, i to na nivou cele Srbije. Korisnici na sajtu sami unose svoju ponudu i kontakt podatke, a zainteresovani kupci njih direktno kontaktiraju. Mi nismo onlajn prodavnica, ne radimo dostavu, ali ako postoje dostave među ponuđačima, oni sada mogu preko nas da dođu do kupaca“, kaže Ivana.
Činilo joj se da je to nešto što vrlo brzo može da se osmisli, da se realizuje i da se ponudi kao rešenje.
„Ideja je da ljudi znaju da mogu i tako da ponude svoje usluge. Mnogi od njih su ostali bez posla i sredstava za život“, priča Ivana i dodaje da na sajtu „Ponovo radi pijaca“ nije potrebna registracija i da je sve maksimalno pojednostavljeno za rukovanje i unos.
I mada je sve ovo sveže, nakon tri dana rada, sajt je 2. aprila počeo sa radom, reakcije su već sjajne.
„U prvom danu imamo oko osam hiljada poseta, a 42 gazdinstva, odnosno proizvođaća je do sada okačilo svoje ponude na našem sajtu. To su ljudi i iz Beograda, i iz Čačka, i iz Loznice, i iz Malog Orešja.“
Prethodno su, kaže Ivana, ljudi počeli masovno da se snalaze preko „Fejsbuka“, čim se čulo da se pijace zatvaraju.
„Bukvalno preko noći su nastale tipske Fejsbuk pijačne grupe, bilo po delovima grada, bilo po odvojenim mestima unutar Srbije. I čim smo pustili sajt, počeli su da mi stižu pozivi da odem u te grupe da tamo podelim vest. I prve reakcije ljudi su fantastične – to nam treba! I restorani su mi se zahvalili jer sad na jednom mestu imaju od koga da uzmu robu. I tome naš sajt i treba da služi. Ništa od ovoga nije komercijalnog tipa, niko ništa ne plaća, sve je besplatno, sve radimo volonterski.“