U "Štark Areni" ljudi rade odgovoran i naporan posao - spremaju pakete pomoći za najstarije Beograđane. Jedini problem je u tome što nisu ono kako ih državni i gradski vrh predstavlja - nisu volonteri.
Mini fabrika koja će proizvesti 173.888 paketa, jedna od najvećih logističkih operacija na teritoriji Beograda – a sve rade volonteri.
Tako je predstavljena aktivnost koja se odvija u „Štark Areni“, gde, prema zvaničnim informacijama, volonteri pakuju namirnice i sredstva za higijenu namenjena beogradskim penzionerima sa penzijama nižim od 30.000 dinara mesečno.
U sredu ih je obišao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom izjavio da će iz popularne sportsko-koncertne hale izlaziti 15.000 paketa dnevno.
Problem je u tome što u „Štark Areni“, prema našim saznanjima, najmanje ima -volontera.
„Počelo je izdavanje radnih naloga za JKP ‘Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd’ (GSP), tako da se vozači, otpravnici i zaposleni na održavanju vozila upućuju privremeno na rad u preduzeće Beogradska arena doo, na spremanje paketa“, kaže za Nova.rs Ivan Banković, predsednik Sindikata „Centar“ u GSP.
U međuvremenu nam je stigla potvrda i iz Sindikata Sloga u „Gradskoj čistoći“ da su i njihovi radnici u Areni, i da trenutno čine 70 odsto „radne snage“ na pripremi paketa.
Prema Bankovićevim saznanjima, radnicima GSP se na dnevnom nivou izdaju radni nalozi.
„Radi se o zaposlenima koji su u radnom odnosu, i niko im nije ni pomenuo volontiranje, već su im uručeni radni nalozi“, objašnjava.
U beogradskoj Areni, kako kaže, imaju svu zaštitnu opremu: maske, rukavice, odela, sredstva za dezinfekciju, ali ipak vlada nervoza.
„Kažu mi da tamo ima puno ljudi na malo prostora, i boje se zaraze“, kaže Banković.
Na naše pitanje pitanje o formi angažovanja zaposlenih, osim na osnovu radnih naloga, Banković je odgovorio da su šefovi radnicima usmeno govorili i da se radi o „radnoj obavezi“.
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo objašnjava da nalog u koji je imao uvid, a koji i Nova.rs objavljuje, ne predviđa volontiranje.
„Nema apsolutno nikakvog dodira sa volontiranjem, niti se pominje uopšte u tom nalogu“, kategoričan je Reljanović, a smatra da volontiranje nije bila ni namera onoga ko je nalog izdao, pošto piše da zaposleni dobija zaradu koju bi inače dobijao.
Naš sagovornik naglašava da je u ovom slučaju lakše nabrojati šta taj nalog nije nego šta jeste.
„Ovo nije ni upućivanje radnika kod drugog poslodavca, pošto upućivanje ne može da se vrši radnim nalogom, nego mora da se potpiše aneks ugovora u radu“, nastavlja Reljanović
Njegova pretpostavka je da se radi o nekoj vrsti radne obaveze, i to ne po Zakonu o radu nego prema Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi .
Reljanović objašnjava da, ukoliko je namera da se radna obaveza angažovanima u „Areni“ uredi na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, onda mora da postoji još jedan dokument – Odluka o uvođenju radne obaveze, koju mora da donese državni organ, a ne direktor javno-komunalnog preduzeća, koji je potpisan na „radnom nalogu“.
„Možda direktoru JKP neko telefonira i kaže „trebaju nam ljudi“ pa ih on rasporedi, ali to je „burazerska“ a ne pravna osnova za angažman ljudi.
Na naše pitanje da li odluka grada Beograda možda postoji ali je mediji, uvidom u javno dostupne kanale informisanja grada Beograda (odnosno zvanični portal beograd.rs) jednostavno nisu još videli, Reljanović odgovara da je i takav scenario – moguć.