"Kod ‘keca‘ je staro pravilo - sipaj mu vodu, ulje i benzin i on nikada neće da te ostavi na putu‘‘ kaže Kragujevčanin Aleksandar Milojević u čijoj je porodici ovaj model automobila prisutan od samog početka proizvodnje pre pola veka. Vozi ga i danas, a s ponosom ističe da ga priprema za 16. registraciju koja uskoro sledi.
Aleksandar Milojević Lija je poznati glumac kragujevačkog Knjaževsko srpskog teatra, a van pozorišnih dasaka sugrađani ga znaju i po belom kecu od koga se ne odvaja.
Za novine Nova priča da ga za čuveni Zastavin model vezuje lepe uspomene i da je zbog toga ostao veran ovom modelu, iako je od svojih glumačkih honorara često bio u prilici da kupi neki ‘“zapadnjački auto“.
„Ja sam lokalpatriota, jer moj kec i ja imamo isto mesto rođenja. On je za mene više od automobila, on mi je praktično desna ruka“, počinje Aleksandar priču o svojoj ljubavi prema popularnom Stojadinu.
Priseća se da su njegovi roditelji prvi automobil kupili samo nekoliko meseci posle početka proizvodnje u Zastavi 16. novembra 1971. godine. I od tada je uvek bio član porodice, samo su se menjale boje i modeli. Priča nam da je prvi bio upadljivo narandžasti u koji su bili ugrađeni italijanski delovi i da je imao Lambodžinijev menjač. Kasnije su ga zamenili ‘‘lux‘‘ varijantom, pa čuvenim „Komfortom“, sve do današnjeg, koji je jedan iz poslednjih serija.
Milojević priča da je za pola veka, u njegovoj porodici bilo desetak različitih modela Zastave 101.
„Uvek smo kupovali nov automobil, direktno iz fabrike. Voleo sam taj miris novog automobila“, kaže on.
Trenutno vozi model iz 2006.godine, za koji kaže da ga ne bi menjao ni za šta na svetu.
„Meni je on desna ruka, imam gepek u koji natrpam stvari kada idem u selo odakle su mi preci, u povratku ga napunim voćem, koristim ga kao vučno vozilo, idemo na more, na zimovanje, idem na predstave po Srbiji, stvarno desna ruka“, priča ovaj glumac, a uz funkcionalu stranu dodaje i onu emotivnu.
„Kada mi se rodila ćerka izvezao sam je iz porodilišta u ovom autu, sina sam naučio da vozi baš na ovom autu, kao što je mene moj otac naučio na njegovom kecu. To su za mene velike i važne stvari i evo ja sad mogu da potpišem, ko na kecu nauči da vozi, taj može da vozi svaki auto“, priča ovaj zaljubljenik u Zastavin model.
Sa setom dodaje da ga vožnja u kecu vraća u lepša i bolja vremena.
‘‘Kada je Zastava radila punom parom, ziveli smo bolje i bezbrižnije, a svi smo u to vreme voleli keca. Trudili smo se da nam auto bude lepši, pa mu stavljali lepe gume. A bio je i izdržljiv. Išao sam sa njim na zimovanje, stavim mu kramponke i ne razmišljam, nisu mi bili potrebni lanci. To su te lepe stvari koje me vraćaju u lepša vremena i iskreno, biće mi žao kada budem morao da se oprostim od njega.
Naš sagovornih na kraju kaže i da će svog ljubimca za 50. rođendan njegovog pretka, ‘‘častiti‘‘ temeljnim pranjem i zaključuje da je šteta što se taj automobil više ne proizvodi, jer ne bi žalio para da ga ponovo kupi novog.
„Kec je bio auto u koji je moglo da stane sve“
Kragujevačkim ulicama i danas krstari popularni Stojadin, ali ruku na srce, u sve manjem broju i sa vidljivim tragovima godina. Građani ga se sećaju kao voljenog automobila koji ih kako kažu ‘‘nikada nije ostavio na putu‘‘.
Milić Zornić nekadašnji radnik Zastave sa osmehom se priseća da je kec bio ‘‘gospodski auto‘‘.
„Nije bio zahtevan za pravljenje, a pouzdan, šta ćete više. Šteta je šta ga nismo zadržali u proizvodnji, nego sada uvozimo kojekakve krševe“, priča ovaj bivši radnik.
A i mlađi ga se sećaju kao pouzdanog automobila kojim su išli na letovanje. Danilo Andrić (35) kaže da je u keca mogla da stane cela porodica sa svim stvarima za letovanje.
„Ni sad mi nije jasno kako je to uspevalo, nas petoro u kolima i sve stvari, putujemo do Grčke. Danas se jedva spakujemo u veći auto. Kec je bio zakon, nikada nam se nije pokvario na putu“, priseća se Danilo.
Popularni Kec ili Stojadin, odnosno Zastava 101 u Kragujevcu se proizvodio 01 1971. sve do 2008. godine, a za to vreme napravljeno je 1. 273.532 primeraka.
Koliko je ovaj auto težio opstanku i značio za ceo Kragujevac i automobilsku industriju, pokazuje i podatak da je i posle bombardovanja 1999. godine, kada su uništena postrojenja u kojima se pravio ovaj model, proizvodnja obnovljena i nastavljena još jednu deceniju.
Bonus video: Pola veka statusnog simbola SFRJ
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar