Nekoliko poslaganih kartonskih kutija umesto kreveta, hladan beton podzemnog prolaza umesto jastuka i nekoliko prljavih jakni umesto toplog ćebeta – to je slika i prilika uslova u kojima žive beskućnici u Beogradu.
Sve dok ne padne mrak oni koji nemaju topliji dom od podzemnog prolaza koriste decembarsko sunce, jedino grejanje koje imaju.
Loše zdravstveno stanje i nedostatak hrane – osnovni su problemi ljudi bez krova nad glavom.
„Za vodu se nekako i snađemo, ali hrane nema, po 7 dana sam gladan“, kaže jedan od beskućnika koji jedva progovara da je bez doma ostao nakon što su mu sin I žena poginuli u saobraćajnoj nesreći kod Majdanpeka.
Podzemni prolaz na Terazijama beskućnici napuštaju ujutru, kako bi što više iskoristili sunce, jedan od njih kaže: „Grejem se gore po ulici, još nije strašno kako zna da bude”.
Ima i onih koji po čitave dane i noći provode na ulici, na otvorenoj hladnoći, misleći da će tako zaraditi više novca.
Iako je u Beogradu dostupno nekoliko prihvatilišta za odrasle, čini se da iz nekog razloga određen broj ljudi ne koristi tu pomoć.
Kada smo nekoliko beskućnika na Zelenom Vencu upitali da li su informisani o postojanju objekata u koje mogu da se sklone, odmahivali su rukom.
“U objektima u Prihvatilišu za odrasla i stara lica u Beogradu trenutno je 89 korisnika. Svakog novog korisnika koga sklonimo sa ulice i pružimo mu priliku za bolju budućnost, time smo mnogo uradili“, izjavila je za RTS gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević
Problem beskućnika nikako ne treba posmatrati iz jednog ugla, odnosno stavljati fokus samo na nepostojanje objekta u kom će neko živeti.
Procenjuje se da su u Beogradu opštine sa najviše beskućnika Palilula i Novi Beograd, a ljudima koji pored krova nad glavom I toplog oboraka nemaju nikakvu socijalnu zaštitu, ugrožena je i bezbednost, jer će nadolazaće hladne noći provesti na ulici.
Bonus video: Plavi autobus, mobilni centar za pomoć beskućnicima u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare