0
Vazduh je od početka godine zagađen u većini gradova Srbije, dok je u Valjevu kvalitet vazduha od Nove godine do danas u “zelenom” bio samo petog januara, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Zagađenje je izazvano prevelikom koncentracijom suspendovanih ili PM čestica. Ali, šta su tačno ove čestice, kako utiču na zdravlje i da li je moguće da se od njih zaštitimo?
Suspendovane čestice su veoma sitne i oznaka PM10 i PM2.5 znači da je reč o česticama veličine 10 i 2.5 mikrometara, kaže za nova.rs prof. dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju.
Krupnije čestice od njih zovemo čađ, ali postoje i one sitnije od 2.5 mikrona, objašnjava Ignjatović i naglašava da što su čestice manje, to su opasnije po zdravlje.
„Sve PM čestice jako negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća. PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 i sitnije ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam. PM čestice imaju svoje organske i neorganske supstance među kojima su i teški i toksični metali: arsen, živa, kadmijum, olovo, koji ulaze kao takvi u organizam“, kaže Ignjatović.
Od svega što ulazi u sastav čestica najopasniji su poliaromatski ugljovodonici, takozvani pahovi, koji su veoma kancerogeni
Postojeće stanice u Srbiji mere samo gustinu čestica u vazduhu, ali ne i njihov sastav. Profesor Ignjatović kaže da prema sastavu čestica može tačno da se odredi njihovo poreklo, kao i da one koje proizvodi saobraćaj nisu štetne u istoj meri kao i one koje nastaju sagorevanjem uglja ili mazuta.
„Od svega što ulazi u sastav čestica najopasniji su poliaromatski ugljovodonici, takozvani pahovi, koji su veoma kancerogeni. Ako neko udahne pahove neće odmah da se razboli, ali ako ih udiše iz godine u godinu… Pahova ima više u česticama koje nastaju sagorevanjem iz termoelektrana i privatnih ložišta nego iz automobila“, kaže Ignjatović koji se u svojim naučnim radovima bavi kontrolom i zaštitom životne sredine.
„Najveći izvor čestica u vazduhu su velika industrijska postrojenja tipa termoelektrana i privatna ložišta. Ugalj koji koristimo je najgori mogući, lignit sadrži dosta sumpora i puno teških metala. Što se privatnih ložišta tiče, ona su veliki problem zato što ljudi lože sve što im padne pod ruku i tako emituju veliki broj čestica koje sadrže pahove“, objašnjava on.
Najefikasniji način zaštite od zagađenosti vazduha je smanjenje boravka i fizičkog napora na otvorenom, poručuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd naglašavajući da obične hirurške maske nisu adekvatna zaštita, dok bi filtrirajuće maske mogle da se koriste ali na preporuku farmaceuta ili lekara.
Bilo koji vid maski otežava normalno disanje, opterećuje respiratorni i kardiovaskularni sistem i može imati negativni psihološki efekat na druge
„Masovno korišćenje maski u populaciji nije mera koju bi mogli da preporučimo, sem u slučajevima dužeg izlaganja zagađenom vazduhu, odnosno za osobe koje su profesionalno više izložene zbog rada na otvorenom. Bilo koji vid maski otežava normalno disanje, opterećuje respiratorni i kardiovaskularni sistem i može imati negativni psihološki efekat na druge građane i izazvati uslovnu reakciju ostalih, kojima ona možda i nije neophodna obzirom na kratku izloženost i dobro zdravstveno stanje“, navode iz Zavoda.
Da ni filtrirajuće maske koje se mogu naći u apotekama nisu nešto što nas u potpunosti može zaštititi, slaže se i profesor Ignjatović.
„Ne postoje maske koje mogu da jako sitne čestice zadrže da ih mi ne bismo udahnuli. Maske koje se prodaju u apotekama verovatno delimično doprinesu, ali baš da uklone najsitnije čestice koje su i najopasnije – od toga nema ništa.
Postoje takozvani hepa ili epa filteri za laboratorije, ali oni su tako gusti da čovek kroz njih ne bi mogao da diše kad bi se postavili u masku. Tako da tu nema perfektne zaštite“, zaključuje Ignjatović.
