17
Prestoničke zelene pijace, koje su nekada, pored mesta na kom se može kupiti domaće voće i povrće, predstavljale i mesto na kom se započinje dan, sada stoje sablasno prazne. Sveža roba postavljena je na tezge iza koje se nazire utučen pogled prodavca. Kako oni kažu, pijace u Srbiji nestaju u potpunosti.
Na novobeogradskim tezgama, deprimirajuća slika. Pune tezge ispred kojih se niko ne zadržava.
„Situacija je katastrofalna, dno dna. Niko više ne dolazi, čak ni one najodanije mušterije. Cene na pijaci nisu porasle ali su troškovi prodavaca otišli u nebo. Gorivo, porezi, sve je poskupelo. Evo, verujte mi, ne znam ni sama zašto sam ovde, plače mi se. Najžalije mi je ove divne hrane. Sve ovo ću da pobacam na kraju jer ovo nije voće i povrće napumpano hemikalijama, ovo je prava domaća hrana a ona ne može da stoji dugo“, rekla je baka Duca, ispred koje su uredno poslagane gajbice sa paprikom, paradajzom, krastavcem i krompirom.
Njena prijateljica sa tezge pored priključuje se razgovoru i daje svoje viđenje situacije.
„Nekada su ljudi kupovali pravu zdravu hranu, samo pogledajte šta se desilo kad su prešli na ovu industrijsku hranu i plastično voće. Svi su postali bolesni, ja sam sigurna da je to sve zvog kojekakvih pesticida i otrova. Dolaskom hipermarketa voće i povrće je definitivno izgubilo na kvalitetu“, navodi prodavačica.
Ni na Zemunskoj pijaci situacija nije drugačija.
„Osamdeset posto ljudi se povuklo, ostali smo samo mi, budale“. Tako razgovor za Nova.rs započlnje Dušan, poljoprivrednik iz Ritopeka koji već petnaest godina drži tezgu sa domaćim jabukama na tezgi u Zemunu.
„Nikad ovako loše nije bilo. Niko ne dolazi a troškovi su ogromni. Evo, ja imam dve tezge, obe su pune jabuka iz mog dvorišta koje nažalost više niko ne kupuje. Dve tezge me koštaju 800 dinara dnevno, još 200 dinara plaćam za njihovo iznošenje svaki dan. Na sve to, imam dodatne troškove od 8.000 dinara mesečno za rezervaciju tezge i svakodnevne troškove za hranu, gorivo i put koji su ogromni“, navodi Dušan koji svakodnevno nudi sveže i neprskano voće pored Gospodske ulice u Zemunu.
„Mogu da potvrdim da je na svim pijacama u gradu osamdeset posto manje ljudi nego ranije. Pre desetak godina je na Zemunskoj pijaci bilo nas tridesetak. Sada nas je trojica.“, rekao je Dušan, pokazujući na prazan plato na kom su poljoprivrednici nekad izlagali galu, gloster, zlatni i crveni delišes, ajdared i druge sorte jabuka.
„Sve jabuke koje vidite u velikim marketima su naše jabuke i to one najlošije. Naše domaće jabuke se otkupljuju po ceni od 5 do 25 dinara po kilu, zatim se biraju najbolji primerci i oni se izvoze u Rusiju a oni najgori ostaju u srpskim marketima“, nastavlja Dušan i dodaje.
„Ista je cena i na pijaci i u marketima. Kod mene imate jabuke od 10 do 120 dinara po kilogramu. Razlika je u tome što su na pijaci daleko kvalitetniji primerci. Tužno je to što više niko ne kupuje, ljudi su se odvikli. Verujte mi, užasno je ovo što se dešava, toliko je loša situacija da vrhunske jabuke prodajemo otkupljivačima po industrijskim cenama – pet dinara po kilogramu. Onda oni šlepere tih jabuka preprodaju velikim marketima za 25 dinara. Uhvatili su nas u šemu i to je to“, zaključuje Dušan ravnodušno.
BONUS VIDEO: Aketa: Očekujete li povećanje cene goriva posle odmrzavanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
