Pismo jednog od studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u kome sumira kako se probudio iz svog "mikrokosmosa" u kome nije želeo da se bavi politikom niti sluša vesti, kao i čemu se sada nada i u šta veruje nakon početka studentskih blokada, objavljeno je na zvaničnom nalogu blokada FON.
„Stojimo u tišini, sa otkucajem Nove godine naša lica su nepomična, udišemo vazduh natopljen mirisom goriva i smogom, a u pozadini čujem vatromet koji zvuči kao artiljerijska paljba ili bombardovanje kog na svu sreću nemam u iskustvu, ali ga ima u pričama sa kojima generacijski odrastamo. Misli mi lutaju, skreću tamo-amo, dok svom silom pokušavam da osvestim trenutak u kom se nalazim. Želim da taj miris koji osećam konstantno i svakodnevno bude miris koji me podseća i opominje na promenu, a ne na propadanje. Želim da zapamtim osećaj povezanosti sa ljudima dok naša tišina nadjačava tuđe eksplozije. Želim da sam potpuno umno i fizički prisutan jer želim da pamtim taj večnutak.
Mesec dana ranije sedim i cinično se smejem na pomen blokade. Par godina ranije zavetujem se da neću pročitati nijednu vest koja se tiče politke, jer jedino što proizlazi iz toga je kvazi-informisanost koju koristim u raspravama sa društvom i starijima. Pritom, osećam se potpuno nemoćno protiv zlodela i afera koje služe da nas izbace iz takta. Uviđam i iluziju demokratije, to jest vladavine naroda, u kojoj zaokružujemo listić jednom u četiri godine. Dakle, penzionišem se iz amaterske politike koja je bila na nivou slavskih rasprava i moj san o promeni sveta iz korena se gasi“.
Celo pismo studenta FON-a možete pročitati ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar