Piše Ivan Mrđen: Sve su st(r)anice pogrešne

Da imam dete koje uskoro treba da pođe u školu, da imam dvoje dece, jedno u nižim a drugo u višim razredima, da imam u kući i srednjoškolca... zar zaista mislite da bi mi osam dana pre početka školske godine bili važni nakaradni spomenik Stefanu Nemanji ili Lečićeva izmotavanja oko Demokratske stranke, plus „najskuplja srpska reč“ koja postaje sve jeftinija...

A evo samo nekih pitanja, koje mora da postavi svaki zabrinuti roditelj: kako će škole organizovati nastavu, da li će se deliti sadašnja glomazna odeljenja, ko će i kako kontrolisati zdravstveno stanje učenika na ulazu u školu, šta sa decom za koju se sumnja da su „pozitivna“ na korona virus, da li će i kako raditi produženi boravci, kako će biti organizovana online nastava, da li su udžbenici koje smo kupili i skupo platili kompatibilni sa nastavom na daljinu…

Pravim se pametan, pa roditeljima sa kojima sam ovih dana imao prilike da razgovaram „prodajem mantru“ da će naredna školska godina biti prekinuta već sredinom septembra! Naglo slabljenje mera i neopravdani optimizam više nego kompromitovanog Kriznog štaba povezujem sa anketom koja je upravo u toku, gde se od roditelja traži da se izjasne da li su za to da njihovo dete a) pohađa redovnu ili b) nastavu na daljinu.

Pri tome im niko nije objasnio šta konkretno znači a) ili b), jer je ideja više nego providna – prebaciti svu krivicu na roditelje! To što mi nismo znali kako da organizujemo nastavu u vreme ne baš pouzdanih podataka o broju zaraženih, respiratorizovanih i preminulih, već za mesec dana može da se „objasni“ kao neodgovornost roditelja koji su radili, družili se, izlazili, nisu pazili…

Probao sam ovog vikenda da u ime tih budućih „krivaca“ potražim informacije na sajtovima tridesetak uglednih beogradskih osnovnih škola, da proverim sa kakvim saznanjima su roditelji raspolagali pre odluke za redovno ili online pohađanje nastave. Možda moj izbor  nije najsrećniji, jer u glavnom gradu ukupno ima 1.522 osnovnih škola, ali na „uzorku“ od trideset eminentnih i poznatih obrazovnih ustanova samo je jedna (“Starina Novak“) imala nekakav koliko toliko realan plan o odvijanju nastave od prvog dana septembra.

Dve škole, „Kralj Petar Prvi“ i „Marko Orešković“, na svojim sajtovima su objavile nekakav „plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti“, jedan sve u svemu preglomazan i uopšten dokument iz Ministarstva prosvete, a škola „Branko Ćopić“ je u petak okačila „anketu za izjašnjavanje roditelja o pohađanju nastave u otežanim uslovima rada“, takođe iz istog izvora.

Sve ostale škole na svojim sajtovima imaju poslednje informacije iz prošle školske godine. „Šampion“ je OŠ „Branko Radićević“ koja na svom sajtu nije ništa promenila još od februara, ali ne bih se hvalio ni da sam na mestu direktora OŠ „Svetozar Miletić“ (12 jun, obaveštenje o udžbenicima za buduće prvake), OŠ „Sveti Sava“ (26. jun, produžen rok za žalbe), OŠ „Vuk Karadžić“ (početkom juna, mozaik „Lepenski vir“ osvojio nagradu na nekom takmičenju), OŠ „Jelena Ćetković“ (1. jul, izmene kalendara aktivnosti), ogledna škola „Vladislav Ribnikar“ (19. maj, upis prvaka), OŠ „Ćirilo i Metodije“ (4 jun, rezultati likovnog konkursa), OŠ „Ivo Andrić“ (30. maj , obaveštenje o zakazivanju termina za roditelje budućih prvaka)…

Vlada Srbije se hvali digitalizacijom i sličnim „izacijama“, pa će verovatno u tom smislu navesti da gotove sve škole, makar u Beogradu, imaju svoje internet prezentacije. To što od toga nikakve koristi nemaju ni učenici, ni njihovi roditelji, vraća nas na naslov ovog teksta, tačnije na nešto što govorim svima koji su ovih dana zabrinuti oko početka nove školske godine. Ljudi, ova vlast je pogrešan voz i sve stanice sa njom na čelu su pogrešne, pa zato ne očekujte nikakvo čudo od preplanulog ministra, buzdovana po raznim kabinetima i direktorki/a sa partijskim značkama.

A onda su i sve stranice pogrešne!