Na slovo, na slovo P... Demokratska stranka!
Proklamovano: Principi, pravila, procedure, pravičnost, poštenje, pamet, proevropski put, parlamentarizam, poštovanje političkih protivnika, prihvatanje posebnih pogleda, podela posla, pregalaštvo, perjanica promena, ponos… Predvodnici protesta, Petooktobarski pobednici!
Praksa: Padanje, podmetanja, pajtašenja, pakost, pare, pare, pare, plen, pljačka, pokondirenost, prepametni predsednik paun, poslušni premijer, pogubljeni potpredsednici, preletači, pogrešne procene, propuštene prilike, promene predsednika po pokretnoj pisti, ponavlajnje propalih poteza, položaji poltronima, podrška pijavicama, parničenja, prepucavanja, pljuvanja, podbadanja, pobune pa podele, paranja… Pomen, parastos, pogreb!
Ima toga još, bogat je srpski rečnik, ali ne bih da se moj komentar vezuje za najnovije epizode serije „dugo putovanje u ništavilo“, još manje da aktere trenutnih svađa i olajavanja po društvenim mrežama učinim važnijim nego što jesu. Nije propast Demokratske stranke počela sa predsednicima čije se prezime završava sa „ovac“, niti je svemu kumovao prokleti novac, jednostavno to je proces koji ovdašnje demokrate prati tokom svih ovih trideset godina od reosnivanja.
Za mene lično, paradigma njihove gluposti je stranačka konvencija 27. februara 2000. godine, kad je za predsednika sa 605 glasova ipak izabran Zoran Đinđić, u to vreme povrgnut neviđenom medijskom linču i praktično onemogućen u političkom delovanju. To nije problem, ali nikad neću uspeti da razumem kako je tom prilikom čak 485 delegata, sve u ime principa, pravila i procedura, glasalo za onog zamlatu, čiji politički rejting i karakter je najbolje ilustrovao grafit koji je dugo stajao na ogradi ruševina Generalštaba u Nemanjinoj: „Dabogda ti Vuksanović došao u stranku!“
Tog ranga i renomea su i akteri aktuelnog dokusuravanja Demokratske stranke, pa onda nije čudno što u dokumentu “Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020”, koji je nedavno objavila Krovna organizacija mladih Srbije, piše da “većina društveno aktivnih mladih može da zamisli sebe kao člana/članicu neke političke partije u budućnosti, ali nijedne od onih koje trenutno postoje na političkoj sceni”. Prema mišljenju učesnika u ovom istraživanju, “mladi nisu ciljna grupa nijednog političara sa trenutne političke scene”, pa su i njihove asocijacije na reč „politika“ bile dominantno negativne: nepravda, korupcija, tuga, talog, rasulo, homogeno, laži, medijska polarizacija, prisustvo istih političara više decenija, „nasleđivanje“ političkih pozicija…
Nije baš sve na slovo “P”, ali je isto!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: