1
Roditelji su revoltirani i smatraju da su učenici već dovoljno uključeni u probleme sa koronavirusom i da ih ne treba više opterećivati, a da bi testiranje izazvalo pritiske, strahove i učenici bi zazirali jedni od drugih.
„Vidovnjaci kriznog štaba već mescima predviđaju talase i pikove, a da pritom ni u jednom trenutku nisu uzeli u obzir utakmice, koncerte, javna okupljanja… Sve je to u redu, dok se nameti od poreza slivaju u državnu kasu. I pored svih pritisaka koje deca trpe i neadekvatnog praćenja nastave, normalnog školovanja, sada bi trebalo još i da ih izlažemo testiranju, kako bi se, citiram: ‚Stekao uvid na koji se način virus kreće unutar škole‘. Koliko meseci ili godina treba da prođe da bi se bilo kakav uvid stekao u situaciju? Da li deca postaju zamorčići za dobijanje nekih uvida. Da li se zato sa školskom godiom krenulo regularno ili je upravo zbog ‚javlja nam se šta će biti‘, možda mogla da se odloži do oktobra?! Jako sam izrevoltirana i besna, i kao roditelj nikako neću podržati ovakve odluke. Stresne situacije za decu mogu imati itekako negativnih efekata, kako na dalji razvoj, tako i na opštu svest“ kaže Ljerka Čulić iz Beograda, majka učenice četvrtog razreda.
Po pitanju testiranja u školama, sa njom se slaže i većina drugih roditelja.
„Lično smatram da to nije potrebno i da je preterano. Deci će ostati ko zna kakve posledice zbog same priče i pritiska oko svega ovoga. Em nose maske, em sad još da ih dva puta testiraju u sedam dana. Inače, deca su počela da se plaše jedna drugih. Niko nikome ne prilazi i ponašaju se kao neprijatelji. Zbog ove situacije kakva je sad, našeg mlađeg sina nisu hteli da prime na bolničko lečenje, jer kako su nam rekli, čuvaju krevete za kovid pacijente. Bili smo prinuđeni da odemo u Tursku na lečenje, a da li će nam država refundirati te troškove? Ova situacija i sve što priređuju deci stvara veliki pritisak svima“ naglašava Petar Jovićević, otac učenika sedmog razreda.
Mnogi, naime, smatraju da testiranje dece ne bi rešilo ništa.
“Taj sistem testiranja učenika sprovodi se i u Grčkoj i tamo se vrlo dobro pokazao. Međutim, šta ćemo raditi kad se profesori razbole?! U starijim razredima deca već uveliko gube časove zbog zaraženih nastavnika. Pored korone, tu onda postoji još jedan, možda i veći problem, a to je nedostatak kadrova” kaže Gordana Živanović, majka učenika četvrtog i šestog razreda.
Pedijatri međutim smatraju da bi testiranje učenika pomoglo da se na vreme otkriju asimptomatski pacijenti i izoluju se iz odeljenja, pre nego što zaraze sve oko sebe.
“U ovom talasu zaraze, ima mnogo više dece po ambulantama. Korona je prisutna u školama, zbog čega pojedina odeljenja moraju u izolaciju. Testovi koji bi se radili učenicima su antigenski, i mogu otkriti asimptomatskog pacijenta. Smatram da više dece starije od 12 godina treba da se vakciniše i da će to usporiti, ali i iskoreniti virus iz škola. Takođe, maske bi učenici morali da nose na času i na odmoru, ali ih ne nose, i niko ih ne kontroliše. To je prvi deo prevencije, a vakcina je drugi. Antigenski test radi se stavljanjem štapića u nos, ne uzima se krv detetu. To je neinvzivna i najbezbolnija metoda, koja će pokazati da li je virus kod nekoga prisutan, nema narušavanja integriteta deteta” objašnjava za Nova.rs dr Snežana Rsovac, specijalista dečje pulmologije.
Njen kolega pedijatar dr Radovan Lukešević, takođe se slaže sa testiranjem, ali naglašava da se za svaku proveru zdravlja učenika, mora imati roditeljski pristanak.
„Sve je više malih pacijenata sa koronom, a među njima su školska i predškolska deca. Ukoliko dete ima kijavcu i temperaturu, mora da se testira. Ipak, teško ćemo svu decu u školama uspeti da testiramo. Treba naći neki balans i naravno nijedno dete ne sme biti testirano bez pristanka roditelja. Često otkrivamo koronu kod dece koja nemaju simptome. Nedavno sam imao pacijenta iz Leskovca, bebu od dva meseca, koju je majka dovela zbog nenapredovanja. Testirali smo i majku i bebu, jer svako ko uđe u Institut za majku i dete mora imati negativan test, ne stariji od 48 sati. One ga nisu imale, pa smo ih mi testrali. I majka i beba su bile pozitivne, a bez ijednog simptoma. Teško je objasniti roditeljima da su i njihova deca potencijalni prenosioci. Ne možete naterati odrasle ljude da nose maske i da se vakcinišu, pa kako onda sve to da objasnimo deci“, kaže za Nova.rs dr Lukešević.
I profesor medicinskog fakulteta Radan Stojanovič smatra da su škole treba da budu poslednje mesto borbe protiv korone i da su beskorisne mere u školama, ukoliko deca mimo učionica odlaze svuda gde
„Škole ne treba posmatrati izolovano. Ništa ne vrede mere u školama, ako posle isti ti đaci olaze na utakmice u zatvorene dvorane, u kafiće, roditelji ih vode na svadbe. Zatavaranjem školaa, samo mislim da ćemo preseliti decu na druga mesta na kojima će se okupljati, a na kojima se mere inače ne poštuju. Niđta se ne postiže, a deci ćete uskratiti sve ono što podrazumeva školksi žovot“, smatra Stojanović.
On poručuje da je odgovor u vakcinaciji nastavnika i pojačanoj vakcinaciji dece od 15 do 12 godina, one dece koja su u rizučnijim grupama.
Podsetimo, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da u ministarstvu razmatraju uvođenje testiranja učenika u školama u Srbiji, dva puta nedeljno, kao što je to praksa u Nemačkoj. On je istakao da jeu Nemačkoj 20 procenata zaraženih u školama gornji limit.
„Razmišljamo da i u Srbiji možda uvedemo testiranje uz saglasnost roditelja. To bi bili brzi antigenski testovi ili za početak praćenje simptoma i merenje temperature. Brojke skaču u opštoj populaciji, ali u školama generalno stanje nije uopšte alarmantno. Kada čujete da je 379 odeljenja prebačeno na onlajn, niko ne pita koliko ih ima, a ima ih 40.000“, rekao je Ružić.
U međuvremenu je stiglo i dodatno pojašnjenje iz Ministarstva prosvete.
„U ovom momentu se ne razmislja o testiranju sve dece u svim školama, već o određenom uzorkovanju, kako bi se stekao bolji uvid na koji način se kreće virus u školi. Tome će se definitivno pristupiti, a o kom uzorku i načinu će se tek raz
Himna prvog dana školegovarati“, navode iz Ministarstva prosvete.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
