0
Problem femicida u društvu u Srbiji nije shvaćen, što dovodi do eskalacije žena žrtava, zaključak je prve u nizu panel diskusiji pod nazivom "Femicid, zločin koji je nevidljiv", održanoj u beogradskom Dorćol Platz-u. Autorke i moderatorke bile su Jelena Riznić iz „Ženske solidarnosti“ i novinarka Miljana Nešković. Na panelu su učestvovale Gorjana Mirčić Čaluković, koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, novinarka Jovana Gligorijević i Biljana Jančić, izvršna direktorka FemPlatz-a.
Novinarka Miljana Nešković kaže da je ideja diskusije pre svega jedan siguran prostor za žene.
„Ideja panel diskusija koje smo osmislile je da u Dorćol Platz-u napravimo siguran prostor za žene, da govore o temama koje su važne za žene. Planiramo da se bavimo različitim pitanjima osnaživanja žena i rodne ravnopravnosti, ali u trenutku u kom se nalazimo, kao prvu i najvažniju temu izdvojile smo problem femicida, koji je definisan kao mizoginijom motivisano ubistvo žene“, rekla je Nešković.
Članica Ženske solidarnosti Jelena Riznić navodi da je ove godine već 18 žena izgubilo živote u rodno zasnovanom i porodičnom nasilju u Srbiji.
„Ovo je broj koji imamo iz medija. Bili su protesti, žene su iznele zahteve koji se tiču javnog registra femicida, priznavanja femicida kao zasebnog dela teškog ubistva i ostala pitanja prevencije, kojima se institucije i dalje ne bave“, istakla je Riznić.
Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu Gorjana Čaluković u Beogradu kaže da se 20 godina bavim ovim pitanjem i da „ovo nije popularno pitanje“ – jer se ljudi ne uključuju dovoljno u ovu oblast.
„Problem je u stereotipima i predrasudama, to je dominantno u onome što nas muči. Ne shvatamo problem. Nije problem u tome da li su muškarci jači ili nisu, problem je u zloupotrebi kontrole i moći, to ne shvatamo. Imamo tendenciju, kao sistem, da tražimo opravdanje za onog ko je nasilje izvršio i krivicu za žrtvu. Pa govorimo da ona nije uradila ovo, onda on ne bi uradio to što je uradio“, istakla Čaluković.
Ona kaže i da su se stvari u Višem javnom tužilaštvu pomerile, da se menjaju, ali da mora još mnogo da se radi na problemu suzbijanja, sprečavanja i adekvatnog sankcionisanja nasilja prema ženama.
Izvršna direktorka FemPlatz-a Biljana Jančić navodi da postoji mnogo stvari koje leže u korenu problema.
„Ono što smo u istraživanjima pronašle, jeste da jako malo žena prijavljuje nasilje. Tek dvadeset odsto žena je prijavilo prethodne situacije nasilja. Četiri su dominantna razloga za neprijavljivanje, za koje svi ovde znamo. Strah od nasilnika je ogroman uzrok neprijavljivanja, a mi se u Srbiji ne bavimo strahom. Ovo mora da se dodatno raspakuje, moramo da vidimo kako taj strah da umanjimo, kakvu podršku da ponudimo, kako da saslušamo, kako da verujemo i da se ne dešavaju okrivljavanja žrtava“, navela je Jančić.
Ona je objasnila i da je drugi uzrok neprijavljivanja jeste stid, koji počiva na tome da je stigma na žrtvi, da je ona izazvala nasilje.
„To čitamo svaki put u medijima. Kad sledeći put budete čitali u medijima o slučajevima nasilja, objasnite pažnju na komentare i to koliko ljudi misle da je žrtva kriva zato što je izazvala. Treći razlog je zato što su žene ekonomski zavisne od nasilja. Ako su u situaciji nasilja one trpe i ekonomsko nasilje. Nasilja zatvara ženu u začarani krug u kom ona ili ne raspolaže svojim novcem, ili ne radi i nema novac. Dakle, moramo da se bavimo mogućnostima žene da izađe iz nasilja. Onda imamo nepoverenje u institucije, kao razlog za neprijavljivanje. Šta je to što bi institucije trebalo da obezbede? Ove četiri stvari su ogroman posao koji moramo da uradimo kako bismo otklonili prepreke i barijere i došli samo do toga da se nasilje prijavi. Kada prijavi, nailazimo na čitav set drugih problema koji se dešavaju“, zaključila je izvršna direktorka FemPlatz-a.
***
BONUS VIDEO: 17 žena ubijeno u Srbiji od početka godine. Kako sprečiti femicid?
